U želji da dobiju jasniju sliku aktuelnog stanja među porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima različitog profila, aktiv agro-novinara Društva novinara Vojvodine na inicijativu svog člana i našeg sugrađanina Slaviše Dabižljevića posetio je tri gazdinstva u ataru bečejske opštine.
–Na ovaj način u direktnom kontaktu dobijaju se informacije neprocenjive vrednosti, zato i organizujemo slične poste poljoprivrednicima širom Vojvodina. Imamo šta da čujemo, obogatimo svoja znanja i prenesemo javnosti pozitivne primere prakse, istakao je predsednik DNV Mladen Bulut.
Mini ekspedicija se prvo zaustavila na parceli od oko četiri hektara pod šećernom repom poznatog bečejskog ratara Nandora Kovača Čajke s desne strane puta Bečej – Mileševo.
-Na ovoj parceli sa šećernom repom radimo tretiranje protiv korova. Inače, završio sam setvu u optimalnom roku, jer su vremenski uslovi bili povolji i temperatuza zemljišta je bila pogodna za seme, usev je iznikao i sada svi gledamo u nebo. Zimus nije bilo dovoljno vlage, zemlja i sa njom iznikli usevi su željni vode, nedostaje kiša, prva je konstatacija Nandora Kovača Čajke, koji sa svoje 63 godine ima pola veka iskustva u poljoprivredi.
-Obrađujem oko 200 hektara svake godine ustaljene ratarske kulture isključivo domaće sorte, a ove sam sa partnerom Rolandom Sabolčom uzeo u zakup još 540 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u ritu i na svu površinu zasejali smo soju. Imajući u vidu da je pala cena goriva, da su veštačko đubrivo i neka semenska roba nešto jeftiniji, ulaganja u setvu su za desetak procenata manja nego lane. Dodao bih da me je iskustvo naučilo da se na vreme pripremim za setvu i sve plaćam u kešu. Ratarstvo, a mislim da je takav slučaj i u drugim proizvodnjama, traži kvalitetno ulaganje na vreme, inače nema profiti.
Kada se povela reč o subvenciji i cenama, malo je lepih reči bilo i došlo se do konstatacije da država za sve ima para, samo za poljoprivredu ne. Takva računica ne donosi boljitak. Za razliku od Nandora Kovača i njegovog partnera Rolanda Sabolča, drugi domaćin agro-novinara Sava Popov iz Drljana žali što je ostao bez zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, pa je morao, posle više od tri decenije, da menja strukturu porodičnog gazdinstva.
–Poljoprivreda mi je život već 36 godina. Nisam išao na dalje školovanje, jer volim selo i poslove koje selo zahteva. Prve dve godine sam krenuo sa ratarstvom i stočarstvom, a onda sam video da je teško paralelno raditi te dve oblasti i opredelio sam se za ratarstvo. Vremenom sam uvećavao gazdinstvo i do skoro radio oko 300 hektara zemlje, ali kako, posle šest godina, nisam dobio državnu zemlju u zakup, morao sam da se preorijentišem i na stočarstvo. Nije to meni nepoznato, jer iz ljubavi prema konjima i kasačkom sportu sam već 12 godina debelo zaglibio u te vode, a sada sam ušao i u tov junadi. Obrađivanje samo nešto preko sto hektara nateralo me je da se vratim stočarstvu, kako bi svi u porodici bili uposleni i gazdinstvo normalno funkcionisalo. U ratarstvu imamo poznatog kupca, a u stočarstvu smo novi i nismo se vezali za bilo kog. Tržišna cena će presuditi kome ću isporučiti 44 tovna grla. Teško je u poljoprivredi, pa zato mladi i odlaze iz sela. Drljan ima oko 250 kuća, od kojih je pedesetak prazno i kuća sa okućnicom od pola jutra zemlje može se kupiti za 2000 do 3000 evra, ali niko ne dolazi, setno zaključuje Sava Popov.
Samo malo dalje poslednje odredište novinarskoj ekipi bio je savremen voćnjak na oko četiri hektara, koji su pre tri godine podigli Nedeljko Vasić i Draško Đumić.
-Ovo je treća godina zasada voćnjaka sa 14.000 stabala sorte zlatni delišes i grinsmit i već lane smo osetili šta znači kada visoka temperatura s jedne strane, a led s druge strane uzmu danak. Upravo iz tog razloga smo odlučili da postavimo kompletan sistem protvgradne mreže. Skupo jeste, ali će se, ubedili su nas stručnjaci, za koju godinu isplati. Ove godine očekujemo oko 150 tona jabuka, a kada voćnjak bude u punoj snazi trebalo bi da uberemo između 300 i 350 tona kvalitetne jabuke. Ovim nismo završili posao. Imamo bunar za zalivanje, ali energent nam je nafta i putem agregata proizvodimo električnu energiju za pokretanje zalivnog sistema. Kada bismo se priključili na niskonaponsku struju iz obližnjeg Drljana ili Mileševa, uz naš trošak za dovođenje električne energije, sistem za zalivanje bi nas deset puta jeftinije koštao. Sada nam za jedno zalivanje treba 150 litara nafte, a ako bismo se priključili na niskonaponsku elektromrežu to bi stajalo oko 20 evra. Drugi problem su radnici berači. Za prvu klasu jabuke potrebni su odgovorni berači, a takvih je danas, mada se svi žale da nema posla, malo, složili su se Nedeljko Vasić i Draško Đumić.
Iako je dan bio vetrovit, a to niko ne voli u panonskoj vetrometini, novinarska ekipa je prezadovoljna onim što je videla i čula tokom jednodnevnog izleta do bečejskog atara, gde ih je kraj jednog najsavremenijih voćnjaka u okolini posetio predsednik opštine Bečej mr Vuk Radojević i kratko se zadržao u razgovoru s predstavnicima medija, a domaćinu poželeo dobar rod.
