Bečejka Jovana Sladić u Kini: Kulturološki šok, ali i ogromno iskustvo

Bečejka Jovana Sladić (26), apsolventkinja na Pedagoškom fakultetu u Somboru, radi u Kini kao učiteljica engleskog jezika. Sagovornica portala MojBečej nije jedina naša mlada sugrađanka koja trenutni živi i radi u toj mnogoljudnoj i dalekoj zemlji, ali kaže da joj, uprkos velikim kulturološkim razlikama, najpre između Srbije i Kine, promena itekako prija.

-Život u Kini je dosta lak za nas strance. Ukoliko se hranimo lokalno, hrana je jeftinija, pa ko se privikne, privikne. Prosečna visina Kineza u provinciji u kojoj ja živim i radim je 160-170 centimetara, pa se mi stranci veoma ističemo, jer smo beli, visoki… započinje svoju interesantnu priču naša sagovornica.

Nije retkost da je tokom običnih aktivnosti po gradu, zbog razlike u odnosu na druge meštane, zaustave da se fotografišu sa njom ili to rade krišom u liftu.

-Nekada je simpatično, ali nekada i sam odlazak u prodavnicu ume da predstavlja problem, kao što mi se desilo pre mesec dana kada sam sa drugaricom otišla do prodavnice, gde nas je oko 15 žena okružilo i sve su htele da se fotografišu sa nama, priča jednu od anegdota Bečejka u Kini.

Najveća pohvala za rad sa decom u školici engleskog jezika jeste, veli, njihov osmeh, koji je, kako dodaje, neprocenjiv.

-Slobodne dane uglavnom iskoristim da se posvetim sebi, istražim grad i da se čujem sa najmilijima, kada nam vremenska razlika to dozvoli, dodaje.

Kina ima i prednosti i mane, kao i svaka zemlja, kaže, a ono što je za sve najbitnije, kako tamošnje stanovnike, tako i strance, posla ima za sve.

-Kina je tek sad stala na noge, stvari se brzo menjaju, mogućnosti se šire za sve i sve im više treba učitelja engleskog jezika. Mene je, pre svega, veoma zanimalo njihovo vaspitanje i obrazovanje dece. Upravo je to još jedan od razloga zašto sam odlučila da dođem čak u Kinu. Njihove škole su veoma zahtevne, ima dosta domaćih zadataka. Deca ovde i tamo se ne razlikuju mnogo, a ovde je jedino problem što roditelji nemaju vremena da budu sa decom, jer previše rade, objašnjava.

-I ranije sam radila razne poslove kako bih bila nezavisna od svojih roditelja, ali sam oduvek želela da radim baš ono za šta se školujem. Kina mi je pružila tu priliku da istražim sebe, da radim sa decom, da vidim koliko vredim i sada sam još sigurnija u sebe i u to da je rad sa decom nešto što mene ispunjava i što me karakteriše, kaže Jovana Sladić.

Našu sagovornicu je oduvek privlačio istok.

-Zemlje izlazećeg Sunca, Azija, drevna kineska kultura, alternativna medicina… Toliko toga da se nauči i toliko toga da se istraži, oduševljeno priča mlada Bečejka.

Međutim, do toga da dođe do dela sveta koji ju je očaravao putem raznih medija, kaže da nije bilo jednostavno.

– Kineska vlada sve više pooštrava zakone za nas strance. Mogu da kažem da sam imala sreće, moja prijateljica je radila u ovoj školici engleskog, pa sam došla po njenoj preporuci. Nije mi mnogo vremena trebalo da se odlučim da dođem. Za samo desetak dana, ja sam već bila u Kini, priča nam Sladićeva, kojoj je sada adresa u centralnoj Kini, provincija Hunan.

Bečejka živi u provinciji koja ja velika koliko cela Srbija, a grad Džudžo ima oko četiri miliona stanovnika.

-To je industrijski grad, kao i većina gradova u ovom delu Kine, a time je i kvalitet vazduha lošiji. Ne smem propustiti da vam kažem da je moja provincija Hunan, sa Sečuanom, deo Kine gde je hrana izrazito ljuta, opisuje nam ona.

Jovana Sladić se brzo prilagodila novom načinu života u Kini.

-Radim pet dana u nedelji, od srede do nedelje, a ponedeljak i utorak su mi neradni dani. Osim subote kada mi je rado vreme od 10 do 18 sati, svim ostalim radnim danima radim od 14 do 21 sat. Uspevam da uklopim i društveni život, jer ima dosta mladih koji su došli iz Amerike, Engleske i drugih zemalja da rade isto ovaj posao. Svi se zaista lepo družimo, objašnjava Jovana Sladić.

Dolazak u Kinu je za našu sagovornicu bio pravi kulturološki šok, ali i jedno ogromno iskustvo.

-Iako je život u Kini lagan za nas strance, ja se ovde ne bih zaustavila. U Srbiju ću se vratiti da završim svoje obrazovanje, a za dalje nisam sigurna, kaže pri kraju razgovora Bečejka.

Dolazak u Kinu preporučuje svakom ko zna engleski jezik i ko je spreman da živi u nekom drugacijem svetu, po drugacijim „pravilima“, ali, ističe, vredi probati.