Crveno uskršnje jaje simbol pobede života nad smrću | Foto: Vlastimir Jankov
Crveno uskršnje jaje simbol pobede života nad smrću | Foto: Vlastimir Jankov

Na radost brojnih hrišćana širom sveta, bez obzira da li su pravoslavne ili rimokatoličke veroispovesti i Uskrs obeležavaju po Grigorijanskom ili Julijanskom kalendaru, ovogodišnji „praznik nad praznicima“ proslavlja se istog dana.

Pošto je reč o porodičnom prazniku, uobičajeno je da se, posle bogosluženja u hramu, obeleži u krugu porodice za svečanom trpezom. Za sve, osim za žitelje najvećeg potiskog grada Bečeja, koji već tradicionalno u vreme kada se Uskrs obeležava istog dana imaju svoj ritual.

-Ideja o zajedničkom čestitanju Uskrsa rodila se 2000. godine, jer se 15. aprila naredne istog dana obeležavao i bila je to prilika da se uradi nešto što bi ukazalo da je to zajednički hrišćanski praznik, priseća se predsednik Rimokatoličke crkvene opštine u Bečeju i dekan crkve posvećne Uznesenju blažene device Marije – Velike Gospe Laslo Fuderer.

U dogovoru s tadašnjim ocima pravoslavne sestrinske crkve, Stojanom Bilićem i Sinišom Panićem, došlo se na zajedničku ideju da bi bilo lepo da se, posle Svete uskršnje  liturgije i Svete mise u svojim hramovima, nađemo na trgu koji je ispred obe crkve i da naši vernici jedni drugima čestitaju praznik i međusobno se druže. Kako su naši horovi već imali tradicionalno dobre odnose, bila je to prilika da se u kratkom programu predstave i pred građanstvom, a ne samo u crkvama. Ideju su prihvatili i vodeći ljudi lokalne samouprave, pa smo imali zajedničko čestitanje na oba jezika.

Događaj je privukao pažnju Bečejaca, a zahvaljujući medijima vest je obišla svet. Bio je to, na neki način, i doprinos Bečejaca ekumenskom pokretu. Kako je već 11. aprila 2004. godine bila nova prilika, čitav program na trgu se proširio. Angažovana su deca kulturno-umetničkih društava „Đido“ i „Petefi Šandor“ da u narodnim nošnjama daruju simbol života uskršnja crveno farbana jaja, sveštenici su čestitali Uskrs vernicima obe sestrinske hrišćanske crkve, što su uradili i čelnici lokalne vlasti, a horovi su otpevali prigodne uskršnje pesme. Zahvaljujući satelitskom signalu, ceo svet je to video.

Sa poslednje manifestacije zajedničkog čestitanja Uskrsa | Foto: Vlastimir Jankov
Sa poslednje manifestacije zajedničkog čestitanja Uskrsa | Foto: Vlastimir Jankov

Kuriozitet svega je da niko drugi u svetu slično nije uradio, a evo već sedmi put u prve dve decenije novog milenijuma hrišćani Bečeja zajedno obeležavaju Hristovo vaskrsnuće.

-U istoriji ljudskog roda nema znamenitijeg događaja od vaskrsenja Hristovog, jer to simbolizuje pobedu života nad smrću, pobedu vere, nade, ljubavi… ističe Dejan Stanojev, arhijerejski namesnik jedinog Srpskog pravoslavnog hrama u Bečeju posvećenog Svetom velikomučeniku Georgiju. U četiri reči zajedničkog čestitanja Vaskrsa velikim pozravom: Hristos voskrese! Vaistinu voskrese! je sva sudbina čoveka, čovečanstva i svega postojećeg, jer kazuje da je Bog pobedio smrt, da su otvorena vrata raja i večnog života. Ova jedinstvena i lepa praksa mogla bi da bude primer i drugima, jer se na ovaj način približavamo jedni drugima, a onda se više poštujemo i pomažemo.

 Dekan rimokatoličke crkve u Bečeju Laslo Fuderer | Foto: Vlastimir Jankov

Dekan rimokatoličke crkve u Bečeju Laslo Fuderer | Foto: Vlastimir Jankov

I dok dugi prepričavaju o tom fenomenu, Bečejci ga s radošću realizuju. Istina, 8. aprila 2007. je, negde, zapelo, ali se sve nastavilo 4. aprila 2010, 24. aprila sledeće, pa 20. aprila 2014, a evo i 16. aprila ove godine. Bečejska priča se ponavlja. Po završetku uskršnjih bogosluženja, vernici izlaze iz svojih crkava i kao prave komšije i sugrađani jedni drugima čestitaju praznik, prisustvuju zajedničkom obraćanju sveštenika, pa lokalnih čelnika na maternjem jeziku, a horovi Schola Cantorum i Crkveni hor Sveti velikomučenik Georgije oplemenjuju program na centralnom trgu.

Ovogodišnja priča, ipak, ima novina. Tornjevi obe crkve ne samo da blješte u punom sjaju, nego su i potpuno rekonstruisani. Tri tornja pravoslavne crkve zrače belom bojom, a toranj rimokatoličke crkve, posle niza decenija, u autohtonim oker tonovima. Istina, fasada hrama je još „okovana“ građevinskim skelama, ali do kraja meseca južni deo sakralne građevine će se osloboditi višemesečne stege. Druga novina je okruženje. Posle 38 godina, centralni gradski trg iz osnova menja svoj izgled, samim tim i okruženje oba hrama, pošto izlaze na bečejsku „Pogaču“. Istina trg još nije završen, ali su se građevinari potrudili da urede dobar deo prostora ispred crkava, kako bi bilo mesta da se tradicija održi na autohtonoj destinaciji ispred i između dva hrišćanska hrama, simbola Bečeja.

 Bečejski sveštenici Petar Bikar Dejan Stanojev i Slobodan Lazić | Foto: Vlastimir Jankov

Bečejski sveštenici Petar Bikar Dejan Stanojev i Slobodan Lazić | Foto: Vlastimir Jankov

-Deo trga će biti osposobljen da može da primi sve zainteresovane i pozivamo sugrađane da uveličaju manifestaciju po kojoj je Bečej postao prepoznatljiv u svetu, čime se daje primer uzajamnog poštovanja, uvažavanja i hrišćanskog zajedništva. Po tradiciji, deca obučena u narodnu nošnju deliće preko hiljadu uskršnjih crveno farbanih jaja, kao i čestitke sa prikazom oba hrama i hrišćanskim pozdravom „Hristos voskrese“ na srpskom i mađarskom jeziku, dodaje predsednik opštine Bečej Dragan Tošić.

Utvrđen je i program po završetku Svete uskršnje liturgije i Svete mise. Prvo će se oglasiti Crkveni hor „Sveti velikomučenik Georgije“ uskršnjom čestitkom „Hristos voskrese“, potom će dekan rimokatoličke crkve Laslo Fuderer uputiti čestitku na mađarskom jeziku. Onda će Crkveni hor „Schola Cantorum“ otpevati prigodnu uskršnju pesmu, posle čega će čestitku na srpskom jeziku izreći arhijerejski namesnik Dejan Stanojev. Pozdravne besede nastavljaju predsednik opštine Bečej Dragan Tošić i članica Opštinskog veća Karolina Smiješko, a sve se završava zajedničkim nastupom pomenutih horova i čestitanjem „praznika praznika nad praznicima“ tracicionalnim pozdravom „Hristos voskrese – vaistinu voskrese!“

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име