Gledano kroz prozor tople sobe, Božić je doneo pravu zimsku idilu u Bečeju. Sneg je zabeleo, a sunce obilato pustilo svoje zrake na našu najveću potisku varoš.
Za sve one koji nisu napustili toplu sobu, to je optička varka. Termometar je spustio živin stub na „minus 10“ stepeni Celzijusovih, a vetar je doprineo sticanju utiska da je najmanje „minus 15“, pa i više. To se pogotovo osetilo na šetalištu uz Tisu, gde smo sreli samo sugrađane u automobilima.
U nemogućnosti da zbog leda kontrolišu svu vodu, ptice nalaze hranu i na obali | Foto: Vlastimir Jankov
Ovakvim „ledenim talasom“ najviše su pogođeni beli lepotani, jato od 30 labudova, koji zato što je priobalni deo Tise zaleđen imaju manju prostor za lov u vodi, a zbog leda im je otežan prilazak obali i dobijanje hrane od nekog zalutalog Bečejca. Druge barske ptice su snalaze tako što izlete do obale i tu same nalaze hranu u travnjacima ili žbunovima. Pojedini labudovi su se zbog jakog vetra i velike hladnoće sklupčali i ne podsećaju na elegantne ptice s dugim vratovima.
Kanal se u dobroj meri zamrzao, a ušće Kanala u Tisu je potpuno zamrznuto. Tisa je pre ulaska u najveću krivinu toka krz Srbiju ledom spojila obale Banata i Bačke, a u krivini ima površina koje još nisu zaleđene.
Gledano s aspekta atraktivnosti i interesantnosti, ne može se poreći lepota, ali sve drugo ne ide u prilog izlasku iz kuće i šetnji kraj Tise.
