Ulica Branka Radičevića u Bečeju verovatno nije bila ponosnija do sada. Doček iznenađenja pripremao se danima, domaće kiflice i kolači mesile su komšinice jutros, a dok je pecivo rumenelo u rerni, kitila se kuća najpoznatnijeg stanovnika te bečejske ulice – kajakaša Marka Tomićevića, osvajača srebrne medalje u disciplini K 2 – 1.000 metara na minulim Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. Za Tomićevićeve komšije imaju samo reči hvale, a suze radosnice teku čim se pomene ime čuvenog komšije Marka.

Mlađi su imali zadatak da ga dočekaju šarenim balonima i prvi su istrčali pred njega. Mnogima je on bio i nastaviće da bude uzor.

Mnogo zagrljaja, čestitki, lepih reči, čak i suza radosnica, a i autograma mlađim komšijama bilo je, ali je jedan susret bio posebno dirljiv. Prvi bečejski reprezentativac u kajaku i nesuđeni „olimpijac“ Stevan Doroslovački došao je da pozdravi mladića koji je ispunio njegov san od pre 44 godine.

-Tačno je, bio sam prvi kajakaški reprezentativac iz Bečeja one velike Jugoslavije, čije sam boje branio na Svetskom šampionatu 1971. godine u Beogradu. Imao sam san da naredne godine veslam na Olimpijadi u Minhenu, ali me je povreda omela da san pretvorim u javu. Drago mi je bilo i ranije kada su naši Bečejci odlazili na Olipijade, Jožef Šoti 2000. godine u Sidneju, zatim Marko Novaković i Dejan Terzić pre četiri godine u Londonu, ali sadašnji rezultat komšije Marka Tomićevića je nešto čime se ja, kao bivši bečejski kajakaš, istinski ponosim. Marko poseduje izuzetnu tehniku, mentalno je veoma jak, ali je imao, kao ja nekada, problema s povredama. To ga je sputalo da i ranije zablista na svetskoj kajakaškoj sceni. Koliko sam radostan zbog toga, toliko sam tužan što Marko i ostali naši vrhunski kajakaši veslaju za druge klubove, a ne naš i njihov matični Bečej, rekao nam je Srevan Doroslovački.

Kolega iz reprezentacije Srbije, klupski drug, sugrađanin, prijatelj, takođe poznati kajaš Dejan Terzić, priključio se dočeku iznenađenja. Za popodnevne časove je Terzić, sada kao član Opštinskog veća zadužena za sport i omladinu, organizovao proslavu na istom mestu, ispred doma Tomićevićevih.

 Za svoje komšije i sugrađane ponos, Marko Tomićević, sa partnerom Milenkom Zorićem ušao je i u istoriju srpskog sporta – osvojena olimpijska medalja u kajaku posle 30 godina. Nesvakidašnji doček komšija ostavio ga je bez reči, pa su i  njemu potekle suze radosnice. Veli olimpijski vicešampion, doček ispred narodne skupštine je nešto posebno, ali, ovaj danas je još posebniji.

-Ovako nešto nisam očekivao, ali se po ko zna koji put pokazalo da su komšije prve i u zlu i u dobru. Zato su mi i potekle suze radosnice. Sa ovim ljudima sam svakodnevno, oni me najbolje poznaju i kada su oni došli da me pozdrave, onda sam zaista nešto vredno uradio. A uradio sam, mada možda u prvo vreme nisam pokazao koliko sam srećan. Tada mi je prostrujalo kroz glavu to da samo onaj ko prvi prođe kroz cilj je olimpijski pobednik, slavom ovenčan i uvek zapisam u istoriji olimpizma, a kada sam malo došao sebi, shvatio sam da je ovo izuzetno vredan rezultat, bilo je prvo što je po dolasku u Bečeju rekao Marko Tomićević.

U svojevrsnom odboru za komšijski doček našla se i plivačica Jovana Đurić, koja sanja isti san. Mladoj nadi srpskog plivanja ovoga su puta izmakle Igre u Riju, pa će dati sve od sebe, kako nam je rekla, da za četiri godine, nema sumnje, sa komšijom Markom, otputuju u Tokio.

Za rezultate olimpijskog vicešampiona zasluge ide i roditeljima, majci Stanimirki i ocu Mirku. Markovu trku života gledali su sami, a danas uspeh i radost dele sa komšijama i sugrađanima.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име