Demanti Slobodana Mitrovića na navode v.d. direktora JP „Vodokanal“ Aleksandra Marića i revizore Milivoja Cvetinovića i Nenada Kaluđerovića od 28. februara 2014. godine sa konferencije za novinare u skladu sa članom 47. stav 1. Zakona o javnom informisanju (Službeni glasnik RS 43/03 i drugi) prenosimo u celosti.
„Rukovođen težnjom objektivnog i nepristrasnog obaveštavanja javnosti o događajima koji se tiču cele naše lokalne zajednice, a povodom informacija iznetih na Skupštini Opštine Bečej dana 28. februara 2014. godine vezano za moj rad i poslovanje na mestu direktora JP “Vodokanal” Bečej, izvršio sam provere navoda koje su izneli revizori privatnog “MC Global Audit”, Beograd, Milivoje Cvetinović i Nenad Kaluđerović, te u tom cilju iznosim i moje argumente kao druge strane.
Ovim putem želim da izvestim javnost da nisam učinio nikakve protivzakonitosti niti zloupotrebe. Informacije objavljene o mom radu su neistinite ili polu informacije, a revizorski tim je nestručno, površno i selektivno, bez namere da objektivno istraži činjenice, sačinio izveštaj i zato će protiv njih biti podnet zahtev da im se preispita ili ukine revizorska licenca. U tom cilju sam angažovao stalnog sudskog veštaka verifikovanog od nadležnog ministarstva. Isti u svom nalazu nije našao niti jednu protivzakonitost, niti jedno krivično delo koje su navodno našli privatni revizori, što dokazuje da su isti umesto nepristrasno, radili po porudžbini lica koja su pošto – poto hteli da me sklone sa rukovodećeg mesta i uopšte iz javnog preduzeća. Objavom informacija da je JP “Vodokanal” Bečej pokreno protiv mene krivični postupak, te iznošenjem činjenica koje su sastavni deo revizorskog izveštaja, pa time i deo dokaznog materijala, povredili su načelo tajnosti istrage, te će i zbog toga protiv revizora, te v.d. direktora JP “Vodokanal” Bečej Aleksandra Marića biti pokrenut krivični postupak.
Naime, kada sam postao direktor JP “Vodokanal” Bečej zatekao sam negativan saldo poslovanja za 2011. godinu – minus je iznosio 3.158.000 dinara, a već sledeće 2012. godine preduzeće sam doveo u pozitivan bilans oko 2,5 miliona dinara, što je proverljivo na sajtu NBS – u Registru finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu. Prošla 2013. godina je u minusu zbog otpočetih, a stopiranih investicija od strane sadašnjeg rukovodstva, kao i zbog lošeg knjiženja investicija – uglavnom kao trošak.
Smatram da sam unapredio rad JP “Vodokanal” Bečej i realizovao investiciju koja je trebalo da donese uštedu u poslovanju, a vremenom i veliki prihod. Naime, napravio sam Laboratoriju za analizu vode, gde sam radove doveo do 80-90 odsto dovršenosti. JP “Vodokanal” Bečej je uvek, pa i sada, plaćao usluge laboratorijskih analiza Zavodu za javno zdravlje. Radom laboratorije bi se ostvarila ušteda na godišnjem nivou od minimum oko 2 miliona dinara, a takođe navedena laboratorija je trebalo da bude komercijalnog tipa, odnosno da i drugim privrednim subjektima vrši analize i stiče prihod, i to na regionalnom nivou. Sve to je stopirano i zaustavjeno (mimo svake ekonomske logike i domaćinskog odnosa) od novog rukovodstva tj. vd direktora JP “Vodokanal” Bečej Aleksandra Marića, a projekat prikazan kao gubitak. Da sam imao priliku da ga dovršim, JP “Vodokanal” Bečej bi sada sticao dobit, a ne kao do sada imao rashod za pomenute analize.
Nadalje, prema svemu sam se odnosio domaćinski, pa tako npr. polovni kamioni, koji mi se spočitavaju, su kupljeni za izuzetno nisku cenu i renovirani – minimalno ulaganje, a korist za celu opštinu u slučaju smetova, poplava, vanrednih situacija i dr. Primera radi, traktor Torpedo sa prikoliciom koji je bio otpisan, ličnim angažmanom i entuzijazmom je doveden u funkcionalno stanje… Sličnih primera ima dosta… Javne nabavke su učinjene u svemu sa zakonom koji je važio u vreme kada su vršene. Revizori su nabavke cenili sa stanovišta docnije donetog zakona što je nedopustiva greška.
JP “Vodokanal” Bečej imao je dugogodišnju poslovnu saradnju sa „EKO Vodama“, znači, znatno pre nego što sam postao direktor JP “Vodokanal” Bečej. U momentu kada sam pozvan da budem direktor, upravo ta činjenica – što kao privatnik uspešno vodim firmu srodne delatnosti, bila je presudna i odlučujuća da postanem direktor javnog predzeća. Znači, nema nikakvog sukoba interesa, jer odbornici i skupština su znali, pa su me upravo zbog uspešnog privatno organizovanog posla pozvali u javni sektor – srodne delatnosti, što je i opravdao jer je sledeće godine „Vodokanal“ pozitivno poslovao. Čelnici LDP-a su me pre samo par meseci u raznim medijima (RTV Vojvodina) hvalili. Šta se u međuvremenu desilo?
Naime, reč je o tome da sam kao direktor JP “Vodokanal” Bečej odbio da budem finansijer privatih prohteva Dalibora Kekića zvanog Keks i Tamare Ivanišević odlučno sam se suprotstavio korupciji, i nisam dozvolio da budem reketiran. Naime, bez mog znanja su plaćene fakture za renoviranje kafića „Peni lejn“, vlasništvo Kekića. Kada sam zatražio da vrati novac, isti je odbio i dao nove zahteve da mu JP “Vodokanal” Bečej plaća stipendiju za školovanje ćerke u Budimpešti, da uplaćuje sredstva na firmu njegovog brata za fiktivne usluge. Daliborova supruga Olivera Kekić je tražila u više mahova od mene da joj finansiram put u Mađarsku u kupovinu i u posete ćerki u Budimpeštu, što sam takođe odbijao. Takođe sam odbio da JP “Vodokanal” Bečej plaća fakture za njihove privatne kupovine po bečejskim marketima, tankovanje za privatne automobile i sl. Tražio sam da se zarada rođenog brata Tamare Ivanišević izjednači sa zaradama ostalih zaposlenih sa srednjom školom, umesto da ima zaradu kao fakultetski obrazovan. Mnogim drugim protivzakonitim zahtevima sam se odlučno suprotstavio.
Epilog svega navedenog je odmazda, diskriminacija i „kažnjavanje“ mene, prvo smenjivanjem sa direktorske pozicije, zatim premeštanjima na razna nepodobna radna mesta, a na kraju i otkaz zbog iskazane neposlušnosti čelnicima LDP-a kojima je po koalicionom sporazumu pripalo upravljanje JP “Vodokanal” Bečej. U svom relativno kratkom mandatu pokušao sam da se odnosim domaćinski, kao što činim u svom preduzeću, ali apetitima političara nije bilo kraja i zato sam bio izložen ne samo otkazu, nego i medijskom progonu i linču objavljivanjem neistinitih informacija koje imaju jedino za cilj da naude mojoj časti i ugledu.
Spremnost Kekića da krši zakon ide do te mere da je ishodovano da revizorski izveštaj ne konstatuje da su određena sredstva isplaćena za renoviranje „Peni Lejna“, da je uplaćen novac izvesnoj firmi u Subotici „DSI-Agency“ za navodnu proslavu Nove godine – koja nije organizovana, što mogu svi zaposleni u JP “Vodokanal” Bečej da potvrde – zapravo taj novac je završio u firmi brata Dalibora Kekića Mirka Borđoškog – „Candymanlab“, a prema mom saznanju potom isplaćen Kekiću, jer mu je tada bio hitno potreban novac da zatvori kredit u “Hypo banci”, kako mi je svojevremeno Kekić sam rekao. Revizorski izveštaj ne pominje da je bliskom prijatelju i bivšoj sentimentalnoj vezi Tamare Ivanišević advokatu iz Novog Sada Oliveru Zeveđiju (koga je inače JP “Vodokanal” Bečej morao da angažuje, iako je logično da je jeftinije da zastupanje vrši advokat iz Bečeja – no Ivaniševićka je insistirala da to bude advokat Zeveđi) isplaćena suma od 300.000 dinara, a u to vreme advokat Zeveđi nije ni približno izvršio usluge za tu sumu novca. Lično od Tamare Ivanišević sam saznao da je novac završio kod nje i da je od toga otišla po drugi put na letovanje na Rodos. Tamara Ivanišević naravno ovo neće priznati, ali sam spreman da se suočim, pa i da za sve izneto budem ispitan na poligrafu, u policiji i sudu.
Jedno je sigurno, da svi mi znamo da nije bitno šta se kaže, nego je bitno ko kaže. Bečej je mala sredina i svi se vrlo dobro poznajemo… Kroz gore opisane radnje delom sam predočio javnosti pojedina protivzakonita ponašanja Dalibora Kekića i Tamare Ivanišević, pa neka građani, na osnovu dela prosuđuju ko je kakav. Takođe je sigurno da svako ko se suprotstavi aktuelnim lokalnim političkim moćnicima – proćiće kao ja. Aleksandar Marić je trenutno hvaljen direktor JP “Vodokanal” Bečej što za mene znači, ceneći sa aspekta mog iskustva, da udovoljava apetitima Dalibora Kekića i Tamare Ivanišević. Bečejska javnost ima pravo da zna i drugu stranu priče i istinu gde odlazi novac JP “Vodokanal” Bečej, koje preduzeće bi trebalo da radi u javnom interesu, a ne za privatni interes Dalibora Kekića i Tamare Ivanišević.“
Slobodan Mitrović s.r.
