Deponija „Botra” nalazi se u južnom delu Bečeja, a ime je dobila po naselju na kom se prostire, i to na sedam hektara. Godišnje se na nju odloži oko 56 metara kubnih komunalnog otpada, ali i smeća. Najbliži stambeni objekti su od deponije udaljeni oko 300 metara, kanal Dunav – Tisa – Dunav je na oko 800, a Tisa na oko 1.200 metara. Kompleks nije infrastrukturno adekvatno opremljen, zaštita životne sredine nije obezbeđena, pa je tako deponija Botra neuslovna prema svim parametrima zakonskih rešenja.
Još 2006. godine urađen je projekat sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije, a tek 2012. tadašnji Fond za zaštitu životne sredine odobrio je oko 23 miliona dinara za tu svrhu, što nije bio ceo iznos projekta, potvrđuje Marko Đapić, diplomirani inženjer šumarstva i jedan od tvoraca lokalnog plana upravljanja otpadom opštine Bečej koji je urađen u mandatu prethodne lokalne vlasti.
– Treba reći da je opština Bečej dobila 55 odsto od vrednosti same sanacije po projektu od 2006. godine, koji je u iznosu od oko 46 miliona dinara. Potom je rađena revizija u smislu koštanja radova. Naime, ti radovi i materijal, potreban za uređenje, iznosili su nešto više od 46 miliona, s tim da je 2012. godine to koštalo više. Jedna subotička firma dala je predračun za dva tipa rešenja, tako da je jedan koštao 84, a drugi 96 miliona. Moje je mišljenje da bi tek tender koji bi tada bio raspisao pokazao koja je to realna cena tih radova. Tako, mislim da je 96 miliona previše, ali da je 46 miliona malo, objašnjava Đapić.
Tokom pripreme tenderske dokumentacije prethodna lokalna vlast naišla je na problem nerešenih imovinsko – pravnih odnosa čije se rešavanje proteglo kroz 2012. godinu. Naime, od sedam parcela na kojima se rasprostire deponija u Botri, samo su dve bile u opštinskom vlasništvu. Gordijev čvor je razvezan, ali su došli izbori i promena vlasti. Sve vreme od avgusta 2012. godine da sredstva koja je uplatio Fond za zaštitu životne sredine, a koji više ne postoji, ostanu u lokalnom budžetu. Resorno ministarstvo je taj novac tražilo nazad, sa zateznom kamatom. Na kraju je borba završena u korist Bečejaca i, kako sada stvari stoje, deponija će biti sanirana i zatvorena u periodu od četiri godine. Prošle je godine beogradski Institut „Kirilo Savić” uradio projekat sanacije, zatvaranja i remedijacije, vredan 64 miliona dinara. Na poslednoj sednici Skupštine opštine Bečej usvojen je rebalans budžeta. Tada su predstavljene su i investicije među kojima se našla i sanacije „Botre”. Novac koji nedostaje za prvu fazu, oko 41 miliona dinara, biće nadomešćen tako što će, nakon što je rebalans usvoje, opština Bečej da se zaduži.
– Uradićemo ono što mnogi pre nas nisu mogli da učine. U skladu sa pozitivnom zakonskom procedurom rešićemo se prave ekološke bombe. Mi, koji smo na čelu opštine, a za što su odbornici lokalnog parlamenta glasali, jeste činjenica da rebalansom budžeta opštine u ovoj godini jesu predviđena kreditna zaduženja, a jedan deo toga jeste namenjen za sanaciju deponije „Botra”. Dakle, osim toga što smo se gotovo godinu i po dana intenzivno borili i nastojali da zadržimo i obezbedimo sredstva u visini od oko 23 miliona dinara od republičkog ministarstva zaštite životne sredine, sa druge strane, učinićemo sve što je u našoj moći da se ovaj problem konačno reši, kazao je predsednik opštine Bečej Vuk Radojević. Ostaje još da se opština Bečej priključi regionalnoj deponiji u Kikindi, izgradi transfer stanicu ili da iskoristi mogućnost saradnje sa susednom opštinom Novi Bečej, pa da sa nekom stranom firmom izgrade spalionicu na teritoriji jedne od opština. Iako je „Botra“ neuslovna, na njoj se odlaže svašta, ali se sa nje i odnosi svašta. Lokalna ekološka udruženja su pasivna, jer poslednjih nekoliko godina nije bilo protesta zbog stanja na deponiji. Niko se nije osvrnuo na potencijalne opasnostii po zdravlje ljudi koje vrebaju odatle, pogotovo što je na nju do 2011. godine odlagan i medicinski otpad Doma zdravlja u Bečeju. Te je godine Siniša Šijačić, direktor Doma zdravlja Bečej rešio da to promeni.
– Od sopstvenih sredstava smo napravili javnu nabavku i od tada odlažemo u specijalne posude u našim objektima, s tim da iz manjih sela donosimo taj otpad u centralne objekte gde imamo prostoriju predviđenu za odlaganje medicinskog otpada. Taj se otpad odlaže na poseban način, čemu prethodi posebna procedura. Taj se otpad dezinfikuje i spaljuje, rekao je direktor Doma zdravlja. Na pitanje da li porast učestalosti bolesti lokalnog stanovništa ima veze sa uticajem deponije, Šijačić odgovara da na tu temu nije rađena studija, ali da prema statistici Doma zdravlja nema indikatora da kod žitelja tog dela Bečeja postoji porast u broju obeljevanja od kancerogenih i infektivnih bolesti. I iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine potvrđuju da na tu temu studija nije rađena.
Izvor: Radio Aktiv
