Rinov kokpit
Rinov kokpit

Budim se prvi s namerom da jednom i ja iznenadim mog druga doručkom. Podgrevam mu vodu i sipam preko “Da, naravno” osvene kaše. Odlučujem se za korak dalje i ljuštim nam po narandžu. Jednom i moj drugar da se probudi srećan i ponosan. Uz fruštuk smišljamo plan za dalje. S obzirom da smo na brzaka slištili kašu i plan je takođe bio brzinski i jednostavan. Samo ka cilju! Spakovali smo se i uputili ka Irkutsku.

Po Srđanovim instrukcijama podešavamo platinu
Po Srđanovim instrukcijama podešavamo platinu

U prvih nekoliko desetina kilometara primećujemo problem s Rinom. Zapitali smo se šta mu je. Odmah smo kontaktirali našeg majstora Srđana iz Kompasa koji nam je ukazao šta Rina muči. Dodao je i da smo za rešenje tog problema imali potrebnu obuku. Naime, problem je bio u “štucanju” automobila pri pritiskanju papučice gasa. Isto je bilo vozili mi na gas ili na benzin. S obzirom da oko automobila gotovo nikakvo znanje nismo imali, sem obuke koje smo prošli kod Srđana, bili smo malo skeptični u vezi popravke. Mislili smo da nećemo odraditi posao kako treba, štaviše, napravićemo još veći problem. Međutim, zajedničkim snagama nameštamo platinu na razor od 0.6mm (odokativno) i rešavamo misiju.

Spakovali smo se i uputili ka Irkutsku.
Spakovali smo se i uputili ka Irkutsku.

Presrećni što smo uspeli u ovom, za nekog jednostavnom poduhvatu, smišljamo kako će nam se zvati automehaničarska radionica. Krećemo da smišljamo pesmu, ali i ta volja kao i za otvaranje automehaničarske radnje ubrzo nestaje. Nastavljamo put koji je, na naše iznenađenje, veoma dobro odrađen, stoga Rino ne prestaje da kruzi. Uz poštovanje svih saobraćajnih propisa bivamo zaustavljeni od strane ruske saobraćajne policije. Predajemo dokumente, radi se brza provera i dobijamo upozorenje vezano za mafije na putu. Za ovu mafiju smo unapred obavešteni. Noćima preprečaju put raznim vozačima i za nastavak u tom smeru ilegalno traže naplatu putarine. Zahvaljujemo se na brizi ruskih saobraćajaca i uz dva pritiska na sirenu nastavljamo našim putem.

Rino pauzira
Rino pauzira

Pored puta opet srećemo razne divlje životinje. Veverice, lisice, zečeve i medveda. Medved je bio na prodaju u prepariranom izdanju na jednom štandu pokraj ceste – čisto da ne dođe do zabune. U jednom od prethodnih tekstova smo vam rekli da su sela u ovom delu Rusije veoma mala i skoro nedostupna. Baš kroz jedno smo takvo prošli. Kuće su od drveta, a tarabe, prozorska okna i “roletne” obojene su u zelenu i plavu boju. Nije nam odmah bilo jasno zbog čega toliko vole te dve boje, pa smo u razgovoru sa jednim lokalcem to saznali. Naime, rekao nam je da su u Sibiru plava i zelena omiljene boje. Prva je simbol nade, dok druga označava dug život. Neke kuće su još iz 19. veka, a prozorski okviri su često dekorisani detaljima koji bi, prema verovanju, trebalo da teraju duhove. Krećući se dalje ka Irkutsku nailazimo na tablu koja nas obaveštava da do pomenutog grada ima još 666 kilometara. Malo pre priča o duhovima, sada đavolski broj – da li su ovo neki znakovi? Ćutimo obojica verovatno razmišljajući o tome.

Još 666 kilometara?
Još 666 kilometara?

Taman kada je počeo mrak da pada sustižemo hladnjaču, sličnu onoj koju je čuveni detektiv Kohni Kol vozio u našem kultnom filmu, i laganim tempom je pratimo kako bi nam ona probijala put kroz mrak. Počinju da nam krče creva, a stolovaja se “stvara” pored puta kao poručena. Dok večeramo gulaš i „bljinie s tvorogi“ (palačinke sa slatkim sirom) jedan kamiondžija nas savetuje da malo niz put imamo obezbeđen parking gde možemo da prenoćimo. Uz po koju šalu sa konobaricom i kamionžijom napuštamo gostionicu. Kao što nam je rečeno, nakon 22 kilometara nailazimo na odmaralište na kojem smo jedva našli mesta za našeg Rina. Uglavili smo se iza kamiona uz mali strah da nas ujutru, pri rikvercu, neće videti dok bude napuštao parking. Odbacujući negativne misli, nameštamo glave na jastuk i sklapamo oči.

2 KOMENTARA

  1. „Predajemo dokumente, radi se brza provera i dobijamo upozorenje vezano za mafije na putu. Za ovu mafiju smo unapred obavešteni. Noćima preprečaju put raznim vozačima i za nastavak u tom smeru ilegalno traže naplatu putarine.“
    Rusija kao takva. Daleko im lepa kuca i sto dalje sape od Srbije, a nasim momcima sve najbolje.

    • 555-333 Alo ovde neki satanista prica gluposti!
      Druze Rusi su nasa braca sta pricas covece… pa 100 puta bih pre dao Srbiju Rusima, nego ovim zapadnim satanistima… pa da nema Rusije mi nebi ni postojali, hvala bogu da nas stite.

      Momci svaka cast ne resavanju problema, da ste ugradili elektronsko paljenje nebi imali problema sa platinama hehe 🙂

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име