Prizor kao u američkim vesternima
Prizor kao u američkim vesternima

Prašina… Prašina svuda oko nas. Prethodnu noć smo zaspali pored puta jer nam je mrak onemogućavao dovoljnu preglednost. Kao što smo već naveli, staza kojom smo se kretali je bila više peskovita nego zemljana. Gde god se kretali svuda oko nas je bila prašina. Budimo se iskašljavajući istu. Na brzinu spremamo Rina i sa ogromnom željom da napustimo što pre ovakvu vrstu puta stiskamo gas i upućujemo se na sledeću destinaciju. Priroda oko nas je i dalje prelepa, ali pored 120 km pesčanog i zemljanog puta ne obraćamo pažnju na prostranstvo već su nam misli usmerene da živi pređemo sve prepreke.

Servisiranje jugića
Servisiranje jugića u sred pustinje

Jako retko imamo internet konekciju, dnevno svega 2-3 minuta, tako da na mapu sa telefona ne možemo da računamo. Imajući to u vidu pre polaska iz Ulan Batora na papir smo zabeležili sva sela kroz koja treba da prođemo kako bismo stigli do granice sa Rusijom. Prolaznike, iako ih nije bilo puno, pitamo da li smo na dobrom putu. Sporazumevanje s meštanima nam nije na jačoj strain, ali nekako uspevamo da shvatimo poentu. Ne znam da li smo do sada to rekli ali su Mongolci, kao narod, veoma prijatni i druželjubivi. Mnogo žele da pomognu, ali džaba kad ih jedva razumemo. Konstantno nasmejani i uvek uz mahanja i pozdrave nas ispraćaju ka sledećem stajalištu.

Sa prijateljima iz mongolske prerije
Sa prijateljima iz mongolske prerije

Na putu ka selu Songino jedan „Prius“ je ostao zaglavljen u pesku. Mi se zaustavljamo na mahanje putnika iz auta u znaku pomoći i guramo. Uz malo naprezanja uspevamo da izguramo točkove ovog hibridnog automobila i on nastavlja svojim putem. Nakon njihovog zahvaljivanja mi sedamo u Rina, a on se našao u istom problemu kao „Prius“ malo pre. Spazivši to, momci kojima smo pomogli ubaciše u rikverc i vratiše se da oni sada nama uzvrate uslugu. Još jednom je timski rad doprineo uspehu. Sad smo se mi njima zahvaljivali. S obzirom da bolje znaju put od nas predložili su nam da ih pratimo. Rino je koliko toliko mogao da isprati „Prius“-ov korak, ali nakon nekoliko kilometara smo, zbog njegove i naše sigurnosti, odlučili da usporimo.

Peščani putevi kroz mongolsku pustoš
Peščani putevi kroz mongolsku pustoš

Na raskršću puteva nas čekaju momci i govore da oni nastavljaju put levo, a da mi pratimo desnu putanju. Zahvaljujemo se i tu nam se putevi razdvajaju. Sad već previše gladni stajemo u selu nadomak jezera. Selo me podsetilo na stare američke filmove o kaubojima. Unutrašnji putevi su takođe bili neasfaltirani a za bandere su bili vezani konji. Vrata od jednog mini marketa su bila dvokrilna kao ulazak u kafanu nekog kaubojskog filma. Primetili smo od samog ulaska u selo da smo postali atrakcija, pogotovo dečurliji koja se konstantno vrzmala oko nas dok smo jeli. Bilo nam je interesantno. Uspevamo da stupimo u kontakt sa ekipom iz Ulan Batora i kroz šalu govorimo da su nas namerno poslali na teži put kako bismo se vratili nazad. Zanimalo nas je koliko kilometara nas čeka još peščanog puta.

Sa našim prijateljima iz mongolske pustinje
Sa našim prijateljima iz mongolske pustinje

Rino je izdržljiv i odlično se pokazuje za sada, ali nije on terenac i nije pravljen za ovakve uslove. Svakim pređenim kilometrom na ovakvom putu smo zahvalni i njemu i našem majstoru Srđanu Đuričinu. Nažalost nismo mogli nikako da saznamo tu informaciju pa smo samo išli napred. Što se mora, nije teško. Od samog ulaska u Mongoliju smo primetili da se pored puta nalaze neki čudni objekti. Pokušaću što slikovitije da vam objasnim. Na zemlji, u osnovi tog objekta se nalazi kamenje, zatim na sredini ide jedan štap, dugačak i do dva metra, zavijen u neke krpice u boji.

Čišćenje svećica na mongolski način
Čišćenje svećica na mongolski način

Kasnije smo malo guglali o tome i radi se o šamanizmu. Krećemo se prema suncu koje zalazi, što znači da idemo u dobrom smeru. Polako pada mrak, a put je isti. “Jureći” brzinom od maksimalnih 30 km/h, maštamo o asfaltu. Sećate se da smo spominjali kako su ruski putevi očajni, a ovu noć smo ih obojica sanjali. Nakon što je Rino pretrpeo treći udarac o zemlju, odlučujemo da stanemo i na tom mestu dočekamo ponovo sunce. Nebo je još lepše nego prethodne noći. Zaboravljamo na prašinu u autu i sklapamo oči.

Užina u mongolskom selu i novi prijatelji
Užina u mongolskom selu i novi prijatelji

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име