Rasklapanje sa nadom da će reparacija uspeti

Kroz san čujem ljudske glasove. Čkiljim i primećujem momke koji su nas sinoć šlepali i nekolicinu drugih osoba. Trzam Nina i govorim mu da verovatno čekaju da ustanemo kako bi videli šta je sa Rinom. Izlazimo iz jedne mašine, a zatim skačemo sa druge. Vlasnik automehaničarske radnje ispred koje smo se nalazili, Viktor, govori nam da se u 9 časova otvara radionica i nudi sa kafom. Njegovi radnici su mu već objasnili šta nas je sinoć zadesilo i sada je trebalo samo da se pogleda koliko je oštećenje našeg Rina.

Naš povređeni Rino

Ubrzo ga montiramo na dizalicu i kreće skidanje dela po dela. Glavni majstor nam ukazuje šta je stradalo, ali džaba nama kad se ne razumemo u mehaniku. Iako u Srbiji još nije svanulo, majstor Srđa nam odgovara na poruke. Šaljemo mu slike kako izgleda Rino, i on se slaže da nije u voznom stanju. Sada smo prepušteni Viktoru i njegovoj ekipi. Nakon nekoliko minuta osmatranja situacije i smišljanja mogućih rešenja, vlasnik u pantalonama, košulji i cipelama Viktor, se prihvata alata. Nema čekanja, popravka počinje istog trenutka. Radoznalo stojimo sa strane i gledamo. Željni smo da pomognemo, ali ne znamo kako. Složili smo se da ćemo ih pustiti da rade, jer ukoliko se umešamo, verovatno ćemo više smetati nego biti od koristi.

Rasklapanje i skidanje svih mogućih delova

Ostalim okupljenim radnicima, koji su znatiželjni da vide jugoslovensku mašinu, pričamo o našoj avanturi. Pokazujući nam palac na gore, shvatamo da nas podržavaju u tome što radimo. U tom času prilazi nam Viktor i saopštava nam da će on biti glavni majstor i da će mu biti potrebno 2, 3 dana da ga sredi. Zajedno sa njim odlazimo u dvorište radionice gde nam pokazuje zadnji stub Lade koje će nabudžiti i napraviti da se Jugo kreće. Sve što imamo da dodamo na to njegovo jeste „samo da rabota“. Uz pomoć njegovih šegrta počinju ozbiljni radovi na Rinu. Fleks, ključevi, čekići, brusilice i slična aparatura se samo smenjuju u rukama majstora. Dok se radi na skidanju istrulih i slomljenih delova automobila, Nino i ja se sklanjamo u stranu da se dogovorimo šta da radimo.

Rino je kao transformers, od Juga postaje Jugolada

Preko Vibera smo na vezi sa majstor Srđom i on nam kaže da je jedini način da pokušaju to što su nauimili. Drugačije se ne možemo kretati, a cilj nam je da ovaj put uspe. U ovakvoj situaciji su nam potrebni pozitivni komentari, pa Srđa dobacuje: „kad završe posao, bar ćete voziti JugoLadu.“ Popravljajući auto, Viktor je mislio i o nama. Ostavlja svoje asistente, a nas vozi do obližnjeg restorana. Naručuje nam borš čorbu i šnicle sa pire krompirom. Govori nam da se vraća u radionicu i da ga ne zovemo dok ne budemo siti.

Predah, smeh i stres

Kako smo završili sa ručkom, nismo hteli da cimamo čoveka, nego smo prošetali nazad do radionice. Tek kada su majstori skinuli zadnji stub Rina, videli smo koliko je on u stvari bio oštećen. Po sredini je popucao skroz, a na obe strane sve se klimalo. Zainteresovani kako proces teče, ne mrdamo iz radionice ne bi li smo videli kako se sve ovo popravlja. Dok ovi momci rade vreme leti, a kazaljke na satu pokazuju 17:00 časova. Viktor govori da je kraj radnog vremena, ekipa se raspušta, a nas opet poziva u njegovu BMW limuzinu.

Luksuzni smeštaj u radionici

Pre nego što smo uspeli da ga pitamo kuda se ovog puta upućujemo, gazda kaže da idemo da nađemo gostionicu gde možemo prespavati. Stižemo do jedne, ali ona je zatvorena. Govori nam da ima jedna luksuzna na ivici grada gde je prenoćište 20 evra. Nas dvojica se gledamo i saopštavamo da je to skupo za nas i predlažemo mu da spustimo Rina sa dizalice i prespavamo u njemu. Videvši nam izraze lica, odlazimo do njegove kuće i čekamo ga ispred. Kroz nekoliko minuta vraća se i nosi Turbo maksimusov dušek. Vozeći nas nazad do radionice priča nam da je pored iste počeo da gradi nekoliko soba za izdavanje i da će nas smestiti u jednu od njih.

Nazdravljamo sa našim majstorem domaćinom u ime njegove unuke

Kakav gospodin – mislimo obojica. U svečanom odelu se masti i prlja da bi pomogao nekom koga prvi put u životu vidi, brine o nama da ne budemo gladni, obezbeđuje nam besplatan smeštaj. Duvamo dušek i nameštamo posteljinu u našem novom hostelu. Zahvaljujemo se Viktoru na neverovatnoj pomoći i on odlazi. Mi u mraku ostajemo sami sa našim uređajima. Svako stupa u kontakt sa svojima, a naše razgovore s porodicama prekida snažno lupanje. Trzamo se obojica i skačemo do prozora. A pored njega stoji Viktor sa flašom piva i sušenom ribom. Nas dvojica brzo nameštamo radnički sto, a Viktor nam sprovodi struju. Govoreći nam da veruje da smo iscrpljeni i tužni zbog nastale situacije, kucamo se u znak da će sve biti dobro.

Nadamo se da će se oštećenja zaceliti

Na našoj internet stranici mu pokazujemo šta smo do sada obišli i TV reportažu iz Novosibirska. Oduševljen što smo imali svojih 5 minuta slave na ruskoj televiziji govori nam da mu je drago što će on i njegova ekipa biti deo ove priče. Saopštava nam i da je nedavno dobio deveto unuče, malu Mariju, pa da je i to razlog što je došao da nazdravimo. Već je kasno uveče, stoga on mora nazad kući, a mi na spavanje. Ošamućeni od po dve čaše piva ležemo sa mnogo manje brige nego na početku dana.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име