Dnevnik bečejskih „Mongolaca“ 43. dan: Momci su se od jutarnjih sati uhvatili posla

Budi nas jako udaranje o prozor. Gazdin sin je pokušao da uđe u prodavnicu ili kako bi Rusi rekli „magazin“, ali je bilo zaključano s unutrašnje strane. Ustajemo i otključavamo, a s vrata veseli gazdin sin nam želi dobro jutro. S obzirom da nismo baš bili naspavani, nismo bili oduševljeni ovim iznenadnim alarmom. Nije nam se dalo ponovo zaspati jer su često ulazili i izlazili iz magazine, pa smo bili primorani na definitivno ustajanje. Doručkovanje, pranje zuba, umivanje i odlazak na posmatranje napredovanja Rina nam je već postala standardna procedura.

I ovaj dan su se momci od jutarnjih sati uhvatili posla. Naravno, tu smo i mi bili, nekad da pomognemo, a nekad i da zasmetamo. Sve je išlo finim tokom dok nisu krenuli da stižu jedni, pa zatim drugi gazdini gosti. Kao što smo već naveli, gazda Viktor je nedavno postao deda po deveti put i sad ga je sve stiglo. Prišao nam je i izvinio se na odlaganju posla, ali prioriteti su prioriteti. Mi smo bez ikakvog komentara prihvatili i rekli mu da je skroz opravdano odlaganje, stoga ćemo nastaviti sutra tamo gde smo stali. Dok je Viktor kod kuće proslavljao svoje deveto unuče, mi smo se ubijali od dosade. U ovih već pet dana smo sve moguće uradili. Nismo hteli da baš skroz propadne dan. Imali smo auto na raspolaganju i odlučili smo da mu mi sami zamenimo ulje, filter ulja i filter vazduha.

Zahvaljujući našem sponzoru YACCO imali smo u rezervi tačno 4l ulja, a da ne zaboravimo i naš domaći DELMAX koji nam je uskočio sa filterima. Uspeli smo da obavimo posao bez ikakvih problema. Naravno, zahvaljujemo se ovim putem i majstoru Srđanu Đuričinu na obuci. Dodatno smo još i iskoristili kompresor kako bismo izduvali prašinu ispod haube. To je bilo poslednje što nas je povezivalo sa Mongolijom. Nego šta nego smo i zabeležili to kamerama da imamo da se hvalimo kako znamo oko auta. Nekako nam se ispuni ceo dan kad uradimo svojim rukama neku i najmanju sitnicu na autu. Nekad i kad nisam nešto u dobrim odnosima sa raspoloženjem, otvorim haubu, odvrnem čep hladnjaka, vidim da je sve u redu, zavrnem i već se bolje osećam. Ima neka veća sila između čoveka i automobila, kažu da je slična kao i između žene i cipela. Tako kažu, ne znam ja…

Nakon uspešne misije s Rinom otišli smo malo gore da predahnemo uz surfovanje po netu. Čujemo opet kucanje po prozoru. Silazimo i zatičemo Viktora ispred vrata. Čoveku jadnom đavo nije dao mira, pa je još jednom došao da se izvini i da nam kaže se vidimo sutra od ranog jutra. Uz znak izvinjenja je pridodao i još dve litre piva. Već smo bili prihvatili izvinjenje i prvi put, iako nema tu šta da se prihvata, ali kad smo videli da je doneo i osveženje morali smo ga pozvati unutra kako bi se flaša što pre ispraznila. Uz lepo druženje, dočekasmo mrak i još jednom proslavismo rođenje njegovog devetog unučeta. Pozdravljamo se i nakon njegovih ohrabrujućih reči ležemo s osmehom na spavanje. Pred odlazak je rekao „Momci, učiniću sve što je u mojoj moći da osposobim vašu mašinu. Vidimo se ujutro. Lepo spavajte.“ Neverovatan čovek!