Ovaj smo prizor sanjali
Ovaj smo prizor sanjali

Stižemo, 100 odsto! Od prvog dana sam govorio Đoletu da onog momenta kad uđemo u Tursku tad ću znati da sigurno stižemo. Ako me pitate zašto, ne bih znao da vam odgovorim. Jednostavno sam tako nešto osećao od početka.

Vozim i pevam dok Đole spava. Naravno da ugasim muziku čim shvatim da će da krene s njegovim buncanjem, jer mi je to počelo predstavljati glavnu zabavu tokom vožnje. Otvara oči i pita me „Gde će ona“? Na šta ja zbunjen upitam ko je ona, a on odgovara „Pa, kamila“. Umirem od smeha i odgovaramo da ide ona svojim putem, a mi svojim. Verovali ili ne, ovaj odgovor je sasvim zadovoljio mog druga Đoleta i klimnuvši glavom vratio se na spavanje. Nemate pojma koliko volim ovog mesečara pored mene, svaki put nešto novo i smešno s njim bude. Svaki put kad mu odglumim proživljene scene njegovog mesečarenja on se pravda kako nije do toga došlo. Imam dve kamere i nisam se setio da zabeležim to samo da se jednom vidi. Ipak, bolje je što ja pazim na put, a ne na njega.

Bar ovako može da se probudi. Putovanje kroz Tursku je na severnom delu odmah ispod Crnog mora. Prelep put, odlično obeležen i sija kao da je kompletno nov. Vozite se odličnim putem, a pored vas je plavi horizont Crnog mora. Stali smo na jednu pumpu da natankujemo i benzina i gasa, i da klopamo. Jedan stariji, divan čovek nam je dao da se poslužimo stočićem i stolicama koje su u vlasništvu ove pumpe. Zatim nam daje dva novčića za pranje automobila. Iz čoveka dobrota koju poseduje jednostavno zrači. U životu se ne nailazi na veliki broj ovakvih ljudi, zato cenimo vreme provodeći s njima. Kako bismo izrazili zahvalnost kupili smo mu litarski sok i jedan keksić. Na naše insistiranje je prihvatio, ali pod jednim uslovom. Da on prosledi beskućniku koji se šetao po pumpi. Koliko veliko srce ima ovaj čovek. Žao mi je bilo što me nije razumeo dok sam se pri rastajanju rukovao s njim i govorio mu da je neverovatan čovek! Nastavili smo put. Ma koliko žurili morali smo stati da se okupamo u moru. Stajemo na više mesta, ali pošto im sezona još uvek nije počela, mali je broj kafića apsolutno opremljen, a nama je najbitniji internet.

Najlepše je druženje uz slatke zalogaje
Najlepše je druženje uz slatke zalogaje

Prošavši Trabzon, stajemo da pitamo peti po redu kafić da li ima internet i da li radi. Dobivši potvrdan odgovor raspakujemo se po celom stolu i kačimo uređaje kako na wifi tako i na punjače. Pored nas je crni pesak, a njega zapljuskuju talasi Crnog mora. Nije nam trebalo puno da se nađemo u, i dalje hladnoj vodi mora, i da izigravamo vaterpoliste s fudbalskom loptom. Malo sam ja bio Šoštar, a malo Šapić (stare kajle), dok je Đole u ulozi šutera bio Mandić a kao golman Pjetlović (mlađani momci). Dogovorili smo se na pat, jer je voda bila toliko hladna da se nismo mogli ugrejati. Stajemo sa strane malo da se osunčamo.

Željena destinacija - Turska
Željena destinacija – Turska

Red je bio da izgubimo ovu radničku boju. Gledao sam se pre neki dan posle tuširanja u ogledalo i eurokrem boja na mom telu me podsetilo na vreme rađenja na metlicama. Ništa bolji nije ni Đole bio. Nakon sunčanja se može reći da smo malo neutralisali isticanje bele boje, ali se i dalje vide radničke crte. Što je najgore, imamo radničku boju, a ništa radili nismo. Nosimo ovu boju sa sramotom. Upoznavajući se sa konobarom koji jedva zna nešto engleskog, dobijamo na poklon na tanjirić s malo baklave. Veliki sam ljubitelj baklava i jedem kad god se ukaže prilika, a ova je bila najbolja koju sam ikad probao. Morao sam da tražim od konobara da odem do kuhinje i čestitam tvorcu ovog remek dela. Na ovo zahvalnicu smo dobili još jedan tanjirić za koji Đole nikad nije saznao jer nije došao do njega. Dok sam se penjao da mu donesem pojeo sam sve, pa sam se samo vratio da ostavim tanjir kako bih se rešio dokaza. Neka, ješće Đole kad dođe u Srbiju.

Zahvalili smo se svima i nastavili smo put. Sunčanje nas je iscrpelo pa smo stali sa strane da spavamo. Bili smo na 400 kilometara od Ankare. Budimo se nakon kratkog spavanja i stajemo na shellove pumpe kako bismo kupili kupone za putarinu. I nastavljamo naše putovanje prema glavnom gradu Turske, Ankari.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име