Posle kratkog odmora u Rinu nastavljamo put ka Minsku. Deonica koju prevaljujemo je dosta drugačija od dosadašnjih. Ovde se mogu videti pravci dugački po nekoliko desetina kilometara. Oko puteva se smenjuju šume, pašnjaci i obradivo zemljište. Malo po malo imate znakove farmi krava koje se nalaze na ivicama beloruskih sela. Na pumpu stajemo da tankujemo, a bezuspešno pokušavamo da se nakačimo na net. Sve pumpe, restorani brze hrane i kafe stanice imaju pristup internetu, pod uslovom da imate beloruski broj. Pošto smo odlučili da jedan dan provedemo u Belorusiji, nismo želeli taj izdatak.
Stižemo u deseti najveći evropski grad i upućujemo se u naše predstavništvo. Zadržavanje sedam sati na granici, spavanje u Rinu, nekomunikacija kako s meštanima tako i sa Srbijom, kao rezultat stvorila je veliku nervozu. Jedva pronalazimo ambasadu. Kako smo kročili u zgradu i upoznali se sa ambasadorom Veljkom Kovačevićem naše raspoloženje se menja. Gospodin vitkog stasa, muške građe i dubokog glasa dočekao nas je sa oduševljenjem. Drugi zaposleni u našem konzulatu potrčali su da zabeleže Jugić kamerama. Upoznajemo se sa gospodinom Veljkom i on insistira da odemo na ručak. Naša reč ne može biti teža od njegove, stoga odlazimo u obližnji restoran. Tamo nam se pridružuje gospođa Nadežda, predstavnik Energoprojekta u Belorusiji. Uz nekoliko točenih piva i odličnu šniclu pričamo o raznim temama. Obojica zaključujemo da je gospodin Kovačević iskusan diplomata, oštrog uma i visokog nivoa inteligencije.
Nakon restorana prvobitna zamisao bio je da obiđemo centar grada, međutim ambasador je imao drugi plan. Na njegovo insistiranje ugostio nas je u njegovoj rezidenciji. Upoznali smo i njegovu ženu, gospođu Smiljanu. Ona nam je spremila večeru uz rečenicu: “nećete mi na put poći gladni”. Uz nekoliko partija šaha večeramo i dobijamo poslednje instrukcije pred put. Zahvaljujemo se na neverovatnom gostoprimstvu i velikodušnjošću i odlazimo. Pre izlaska iz Minska uspevamo da bacimo pogled na neke znamenitosti uz komentar da ćemo jednom više dana izdvojiti za razgledanje ovog grada, a duplo više za gospodina ambasadora. Zadovoljni što smo na takav način proveli dan, raspoređujemo se u Rinu i spavamo.
Gospodine ambasadore, jedno veliko hvala!
