U hostelu Madrid u Košicama nismo navijali budilnik. Uz doručak smo se upoznavali sa cimerima Džekom iz Velike Britanije i Davidom iz Singapura. Gledajući mapu puta rešili smo da prvo idemo za Krakov, a ne za Varšavu. Ambasada ne radi nedeljom, a znamo da Krakov važi za lep grad. Krećemo po sunčanom vremenu, da bi nas ubrzo snašla kiša. U Prešovu imamo prvi susret sa policijom. Zbog radova na putu kojim smo planirali da idemo, prinuđeni smo da se krećemo nekim uličicama u kojima je saobraćaj čudno regulisan. Iza nas se rotacija pali, sledi tridesetominutno (ne)razumevanje, a mi izvlačimo deblji kraj. Lakši smo za 20€.
Do Poljske granice smo bili pod udarom sitnog leda, ali se naš Rino nije uplašio, već je nastavio dalje. Ulaskom u treću stranu državu na našem putovanju pojavljuje se sunce. Brdovitu deonicu od oko 100tinak kilometara čine isključivo sela, šume i obradivo zemljište. Predeli su toliko lepi da smo nekoliko puta zastajali i divili se pejzažu. Sela su mala i veoma lepo uređena, a sa izlaskom iz jednog već ulazite u drugo. Uživamo u laganoj vožnji i stajemo da večeramo uz zalazak sunca.
U Krakov stižemo oko 9 časova. U prvom hostelu nije bilo slobodnih kreveta, a srećom nalazimo smeštaj u samom centru grada. Nakon provedenog vremena na društvenim mrežama otišli smo da obiđemo najznačajnije znamenitosti. Oduševili smo se gradom i mnoštvom noćnih klubova. Svima preporučujemo obilazak Krakova. Vraćamo se u smeštaj i sumiramo utiske uz pivo. Ceo dan je bio super, jedino nas je ta kazna mogla zaobići. Gužvamo limenke i tonemo u san.
