Poštovani ministre Verbiću,

Pripremajući se prethodnih dana za početak drugog polugodišta, osmišljavala sam radne naloge za učenike koji žele da poprave postignut uspeh na kraju polugodišta. Znate, da budem iskrena, nije baš lako predavati srpski jezik i književnost u srednjoj stručnoj školi. Jer, to je za učenike, meni neznano zašto, „nestručan“ predmet i treba zaista dosta energije uložiti da se učenici posvete izučavanju književnosti. Međutim, s obzirom da posao prosvetnog radnika i nije posao u ustaljenom značenju te reči, već svojevrsno misionarstvo koje je neprocenjivo (otuda je neprimereno nezadovoljstvo platama koje doista profaniše uzvišenost cilja rada u prosveti), puna entuzijazma pristupam svom radu. E sad, uz to dolazi i, narodski rečeno, profesionalna deformacija i moja odvažnost da Vam se lično obratim. Jer, u nedavno datom intervjuu rekli ste da biste svoj rad tj. trud ocenili visokom ocenom. Obradovao me je Vaš dolazak na čelo prosvete – obrazovani ste, profesionalno posvećeni, kulturni – pravi kandidat da oživi dositejevsko nasleđe srpske prosvete. To, pak, podrazumeva i svestranost ličnosti, upravo ono što nastojimo da razvijemo kod naših učenika. Međutim, čini mi se da je srednjoškolsko gradivo iz književnosti pomalo zaboravljeno. Kao svaki dobar nastavnik, neću zanemariti Vašu samoprocenu, niti ću Vam odmah dati nisku ocenu, već ću najpre javno, kako nalaže Ministarstvo prosvete, obrazložiti svoju ocenu i ponuditi smernice za njeno popravljanje. Vaše je samo da budete pažljivi na času.

Prvi razred. Nemojte mi prigovoriti da je davno bilo – antička drama prožima za ceo život. Antigona. Sukob običajnih i kodifikovanih načela. Zaboravili ste da, iako je Kreont bio u pravu gledano sa pravnog stanovišta, Antigonina građanska neposlušnost je, sa stanovišta etike i pravdoljubivosti koje ne mora da kodifikuje zakon, opravdana. To učim(o) učenike. Učim(o) ih da su zastrašivanje i grubost počesto odlika loše vlasti koja se oslanja na legalitet, ne pokazujući etički kredibilitet i humanu legitimnost. Jedan od vaspitnih ciljeva nastavne obrade Sofoklove tragedije (koji uvažava Ministarstvo prosvete) jeste da učenici, izoštravajući svoju kritičku svest, razumeju da je Zakonodavčeva pozicija relativna i da su njegovi postupci počesto motivisani ličnim interesima koji ne moraju da se poklapaju sa interesima građana i da građani treba da reaguju u ime dostojanstva čoveka i humanosti, zakona koji ne moraju biti normirani da bi bili poštovani. Predlažem pisanje eseja na temu Kreont – dželat ili žrtva?

Gradivo drugog razreda ste savladali, ali, oslanjajući se na standarde postignuća propisanih za predmet srpski jezik i književnost, moram da primetim da niste dosegli napredni nivo. Bez sumnje ste čitali Radoja Domanovića. Verujem da biste lepo reprodukovali sadržaj, recimo, Dange ili Vođe. Ukoliko biste to još začinili istoriografskim podacima neophodnim za kontekstualizaciju pripovedaka i elokventno izlagali, možda bih uzela u razmatranje i ocenu 3. Ipak, trudite se. Ali za veću ocenu bih Vas uputila da dodatno izučite književnoteorijske pojmove alegorija i satira i primenite stečeni teorijski okvir u interpretaciji teksta. Jer, dobrovoljno žigosanje radi potvrde odanosti režimu i/li bezrezervno koračanje za slepim vođom, ma koliko on harizmatičan bio (direktno proporcionalno očaju naroda), nisu idejni ishodi koje učenici treba da ugrade u sopstveni sistem vrednosti. No, ukoliko bi teže išla interpretacija teksta, rado bih Vam, kao nastavnica koja poštuje ličnost i afinitete svojih učenika, a uočavajući Vašu fleksibilnost u grupnom radu, izašla u susret i ponudila ulogu u Nušićevom Narodnom poslaniku.

Gradivo trećeg razreda mi je omiljeno, da budem iskrena. Doduše, namrštim se kad pročitam u nastavnom programu propisanom od strane Ministarstva prosvete da učenici treba da pročitaju roman Miloša Crnjanskog Seobe I. Otkud se tu denulo I, kad Crnjanski nije napisao Seobe II? Al’ da ne cepidlačim, srećna sam što je Crnjanski još uvek predviđen programom, jer su pre nekoliko godina „izbačeni“, recimo, Tolstoj i Jaša Ignjatović. Ne znam samo da li Ana Karenjina i Večiti mladoženja nisu više relavantna književna dela ili Ministarstvo, možda (ništa ne insinuiram, samo se pitam), ceni da učenici srednjih stručnih škola nisu dorasli tim književnim delima? Kako bilo, ja imam sreću da moji učenici žele da pročitaju i, programom nepredviđenog, Kafku. Kako da ih pustim u svet bez Kafke! Razumem ja, ministre, da je Kafka složen i hermetičan. Ali samo malo truda treba da se dođe do izuzetnog spoznajnog iskustva. Već kao srednjoškolci, dakle, čitajući Kafku, stičemo odijum prema birokratskoj mašineriji koja obezličava i ništi čoveka svodeći ga na broj, ili glavu, rečeno anketnim rečnikom Vašeg Ministarstva kojim ovih dana tražite popis zaposlenih u prosveti za potrebe racionalizacije (sic!) – hoće li idući put biti grlo?

Naposletku, Andrić. Vrhunac srednjoškolskog obrazovanja i svaki put osećam da časovi obrade Proklete avlije imaju zaveštajnu dimenziju. Otuda posebnu pažnju posvećujem temi knjigoljubivosti, te ulozi intelektualaca u nemirnim godinama i važnosti otpora na đavoljem ostrvu. Doduše, malo je teže danas pred učenicima braniti stav da treba bogatstvom čitalačkog iskustva i znanjem da se borimo protiv, na primer, zaslepljenosti čoveka jedne knjige kakav je Andrićev valija izmirski, jer učenici vide da u Srbiji možeš pročitati jednu knjigu i doktorirati. Iako me pecne svaki put kada se moji učenici našale na moj račun, kritikujući me da već tri godine (odužilo se to nešto) pišem doktorat iz književnosti, zadovoljna sam, jer se ironijom (gradivo 1. razreda) adekvatno služe. No, da ne potežem temu doktorata, postala je passé, a i Vi niste baš rečiti na tu temu. Ne brinite, ne bih Vam je dala za govornu vežbu. Ali, još malo Andrića. Prokleta avlija je i roman o solidarnosti. Uvek navodim učenicima povodom Avlije stihove Džona Dona, …ne pitaj za kim zvone zvona, ona zvone za tobom. O poštovanju i solidarnosti je reč, ministre – profesionalnoj, ljudskoj. Niste stali u odbranu kolega doktora i doktoranata i kolega prosvetnih radnika. Dakle, Prokletu avliju pročitati još jednom sa olovkom u ruci.

No, ja sam optimistična i verujem da ćete Vi revnosno obnoviti gradivo. Pošto priželjkujete visoku ocenu za svoj trud i rad, a verujem da želite i da produbite stečeno znanje, evo nešto za peticu: Edward W. Said Representations of the Intellectual (znam da ste Vi ministar koji se služi engleskim jezikom) i Mirko Kovač Bodež u srcu. Samo napred, Vi to možete, i Homer ponekad zadrema!

S poštovanjem,

 

Žarka Svirčev,

nastavnica u Ekonomskoj školi u Bečeju i doktorantkinja na Filološkom fakultetu 

(foto: Ivana Karić)

Izvor: Peščanik.net

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име