Rebalansom republičkog budžeta je opredeljeno 10 milijardi dinara za podršku lokalu u borbi sa pandemijom, što se može pokazati nedovoljnim, navodi Fiskalni savet u Oceni Vladine uredbe o rebalansu budžeta za 2020. godinu.
Rebalansom je predviđen dodatni transfer Republike lokalnim samoupravama u iznosu od 10 milijardi dinara. Budžet, a ni propratna dokumentacija, kako se napominje, ne sadrže bliži opis ove mere, već je generički opisuju kao „sredstva za pomoć jedinicama lokalne samouprave za ublažavanje posledica pandemije“.
-Najverovatnije se radi o sredstvima kojima republika lokalu nadomešćuje privremeni pad prihoda od poreza na zarade za vreme trajanja vanrednog stanja. Prema našim procenama, ukupan pad prihoda lokala usled odlaganja ovih obaveza mogao bi u 2020. godini da iznosi oko 15 milijardi dinara, što znači da dotacije iz republičkog budžeta predviđene rebalansom neće biti dovoljne za njihovo potpuno pokrivanje. To znači da se od lokala očekuje da samostalno obezbedi određene uštede i pokrije ovu razliku. Treba imati u vidu, ipak, da postoji rizik da lokal, u meri u kojoj ne uspe da obezbedi potrebne uštede, može da počne s neredovnim izmirivanjem dospevajućih obaveza i tako kreira docnje što svakako ne bi bio dobar ishod, ocenjuju iz Fiskalnog saveta, inače, je nezavisnom državnom organu, odgovornom Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Fiskalni savet o 100 evra za građane Srbije – najveća i nepovratna greška usvojenog rebalansa
Još prilikom ocene paketa antikriznih mera Fiskalni savet je nedvosmisleno ukazao na to da je isplata 100 evra punoletnim građanima višestruko štetna, odnosno da je ekonomski neefikasna, jer ne može da utiče na osetno i
održivo ubrzanje domaće privrede, podseća se u Oceni.
Pored toga, takva mera je socijalno nefokusirana jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je zaista potrebna finansijska pomoć. Uz to, ona je fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast. Iako je čvrsta preporuka Fiskalnog saveta bila da Vlada od ove loše mere odustane, to se nije desilo. Zbog toga sada ocenjujemo da je najveća greška usvojenog rebalansa to što on u vremenu izražene ekonomske neizvesnosti sadrži ovu izuzetno skupu i neprimerenu meru. Podsećamo i na to da država nema raspoloživih sredstava za ovu isplatu, pa će morati da se zadužuje da bi je finansirala – a taj dug će, s kamatom, vraćati svi poreski obveznici u narednim godinama, navode iz Fiskalnog saveta.
Ovaj rebalans republičkog budžeta iznuđeno prelazno rešenje
Rebalans budžeta Republike za 2020. godinu usvaja se mimo striktno definisane procedure u Zakonu o budžetskom sistemu, uredbom Vlade od 24. aprila 2020. godine. Postoji nekoliko razloga koji su uslovili usvajanje rebalansa po ubrzanoj proceduri. Prvo, rebalans omogućava hitno dodatno zaduživanje države i sprovođenje mera za pomoć privredi tokom pandemije – koje bez rebalansa nisu mogle da se sprovedu, jer nisu bile planirane prvobitnim budžetom. Drugo, budžet za 2020. godinu će se (nakon stabilizacije prilika u zemlji) najverovatnije dodatno menjati – i tada će morati da se poštuju sve zakonom predviđene procedure. Naime, u usvojenom rebalansu jesu date trenutno najbolje moguće ekonomske i fiskalne projekcije za 2020, ali malo je verovatno da će se one u potpunosti ostvariti. Uz sve to, u 2020. planirani su parlametnarni izbori nakon kojih se po pravilu usvaja rebalans (koji prati promene u organizaciji nove Vlade). Kada sve ovo bude poznato budžet će morati ponovo da se menja, ovaj put na sistematičan način – a sada usvojeni rebalans ocenjujemo kao iznuđeno, prelazno rešenje, kom je osnovni cilj pravovremena realizacija antikriznog paketa mera države, objašnjavaju iz Fiskalnog saveta.
