Neverovatna serija fudbalera OFK Bečej 1918. Posle 11 odigranih utakmica u vojvođanskoj grupi Srpske lige, momci sa Tise su uknjižili isto toliko pobeda uz impozantnu gol razliku 37:4. Rivali padaju pred njima kao „snoplje u vreme žetve“. Iako su u trećem rangu takmičenja, o njima se priča. Povlače se i konkretni potezi.
Superligaš Spartak je već angažovao prvog strelca Ognjena Đuričina, koji će na proleće biti „plavi golub“. Lepezan ili neke druge rase, pokazaće vreme. Kraj Tise je bilo dovoljno reći Ogi ili Bapa i svi su znali o kome je reč. Ogi je nadimak iz vremena kad je počinjao fudbalsku karijeru u pionirima Bečeja, a Bapa je dobio u rodnom Novom Bečeju, gde su ga tamošnji ljubitelji fudbala „krstili“ po nadimku dede Stevana Đuričina, jednog od najboljih novobečejskih fudbalera svih vremena. Nisu Subotičani bez razloga požurili.
Đuričin je lane na vojvođanskim terenima postigao 45 golova na 30 utakmica, a ove sezone je 13 puta zatresao mrežu na dosadašnjih 11 utakmica u Srpskoj ligi.
Sigurno da nije samo Đuričin „na skeneru“ renomiranijih i bogatijih klubova, jer su Bečejci skup izuzetno kvalitetnih igrača. To je sudbina, uslovno rečeno, malih klubova. Ponavljamo, uslovno rečeno, malih po budžetu, ali po fudbalskom potencijalu itetako moćnih.
Poznavaoci fudbala u Bečeju se sećaju slične situacije od pre skoro tridesetak godina. Tada su slovili za klub duge tradicije, ali još uvek malog rejtinga. Ipak, uspeli su u sezoni 1988/89. da sa 48 bodova postanu prvaci Vojvođanske lige i plasiraju se u tada treći rang jugo fudbala, Međurepubličku ligu sa četiri grupe. Prve sezone igranja u grupi „sever“ bili su drugi sa bodom iza novobeogradskog Radničkog (45), a u narednoj su se prošetali istim rangom osvojivši rekordna 54 boda, čak, 15 više od drugoplasiranog Vrbasa.
Da li se to u Bečeju ponavlja fudbalska istorija od pre 27 godina? Da li će i ove sezone, takođe u trećem rangu takmičenja, istina na znatno manjem prostoru srpskom, Bečejci prvi proći kroz cilj i da li će stići do rekordnog broja bodova? Sve su to pitanja na koje će se odgovor dobiti sredinom narednog proleće, kad se završava sezona.
-Iskreno rečeno, i sami smo iznenađeni serijom koju smo napravili. Kao povratniku u srpskoligaški fudbal, posle decenije, sve nam je bilo nepoznato. Znali smo da imamo kvalitetan sastav, ali toliko… U početku su svi tvrdili kako smo pobeđivali ekipe iz donjeg dela tabele i nisu nas, baš, najozbiljnije shvatili, ali su vremenom promenili mišljenje. Sve pohvale zaslužuju igrači i stručni štab, ali važna karika u našem uspehu je i prvi čovek kluba Dragan Knežev, koji sa saradnicima drži sve konce organizacije kluba i svakodnevno poboljšava uslove na Gradskom stadionu, koji iz dana u dan ima sve lepši ambijent, rekao nam je sportski direktor Bečejaca Dejan Stanojev.
A „tvrđava kraj Tise“ je, po gubljenju prvoligaškog i drugoligaškog statusa, postala tuđa briga. Sve do dolaska na čelo kluba istaknutog privrednika Dragana Kneževa.
-Ove godine stadion je obeležio 80. rođendan i adekvatan poklon je bio da se „zategne“. To smo uradili sopstvenim sredstvima firme na čijem sam čelu. Nismo završili sa ulaganjem u stadion, pošto nas je sprečila papirologija. Imamo projekat za pokrivanje postojećih betonskih tribina, ali Gradski stadion je u vlasništvu države i tražimo saglasnost od ministarstva omladine i sporta da se vlasništvo preimenuje na opštinu i tada ćemo realizovati obećanje, kako bi sve brojniji gledaoci imali optimalne uslove za praćenje naših utakmica po svim vremenskim uslovima. To, i postavljanje semafora, biće, najverovatnije, naš poklon za 100. rođendan zvaničnog igranja fudbala u Bečeju iduće godine, a od igrača i stručnog štaba očekujemo da i oni daju adekvatan doprinos vrednom jubileju, razmišljanje je prvog čoveka bečejskog fudbala Dragana Kneževa.
Da ništa nije slučajno u životu, potvrđuje još jedan segment. Pre 27 godina na čelo struke bečejskog fudbala bio je iskusni trener Jovan Kovrlija, koji vodi poreklo iz čuvenog fudbalskog Nakova. Aktuelni trener Bečejaca Jovica Lakić je letos iz nakovačkog Poleta stigao kraj Tise. Pored toga što imaju isto ime, Lakić je mlađi i zato je Jovica, slični su im, mada je prošlo toliko vremena, i pogledi na fudbalsku igru. Traže od igrača maksimalnu posvećenost radu i totalan fudbal na svakom delu terena i do poslednjeg zvižduka sudije.
-Poklopile su se brojne kockice i stvaramo pravi fudbalski mozaik kraj Tise. Svojevremeno sam 1994. godine kao igrač trebao da dođem Bečej, ali se izjalovila želja tadašnjeg prvoligaša. Evo, posle 23 godine sam stigao kao trener. To je samo potvrda da sam i tada mnogo želeo da pređem Tisu. Došao sam u fudbalsku sredinu, imamo optimalne uslove za rad, vredno treniramo, a igrači potvrđuju da imaju potencijal. Idemo korak po korak. Prvenstvo je dugo i naporno, ne valja trošiti energuju na nešto daleko. Želju ne krijemo. To je titula prvaka i radimo da ambicioznu želju ostvarimo, jasan je trener Jovica Lakić.
Iako su napravili neverovatnu seriju od jedanaest pobeda u isto toliko utakmica, Bečejce nije uhvatila euforija. Igraju mirno i, što je najvažnije, kvalitetno.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta „Javni interes u fokusu: Informisanjem ka većem ostvarivanju prava građana opštine Bečej“, koji sufinansira opština Bečej
