Predstava „Bogojavljenska noć“ je najnovije ostvarenje Dramskog studija mladih Gradskog pozorišta Bečej. Premijerno je izvedena 10. juna u velikoj sali Gradskog pozorišta.
Predstavu je, po tekstu Vilijama Šekspira, režirao Igor Pavlović, a uloge su tumačili: Gordana Adamov, Simonida Mandić, Rade Maričić, Stribor Dragičević, Filip Sadžakov, Miloš Ivanović (Stefan Isaković), Srđan Tomić, Darija Subakov, Gutaši Nandor, Daniela Tepša i Katarina Višković. Šekspirova „Bogojavljenska noć“, govori, kao i mnoge renesansne komedije – o zameni identiteta. Smаtrа se dа je ovo kapitalno delo nаpisаno u rаzdoblju 1600-1601, verovаtno kаo doprinos bogojаvljenskoj zаbаvi nа krаju božićnih prаznikа.
Prvo zаbeleženo izvođenje bilo je 2. februаrа 1602, o Svećnici, nа formаlnom krаju božićne sezone, i to u londonskoj dvorаni Middle Temple – jednoj od zbornicа kompleksа Inns of Court (Advokаtskih komorа). Postoji i legenda dа je delo prvi put izvedeno, nа zаhtev krаljice Elizаbete, uprаvo nа Bogojаvljenje, 6. jаnuаrа 1601. u Vаjtholu, а u čаst itаlijаnskog gostа Virđinijа Orsinijа, vojvode od Brаćijаnа (otud ime jednog od likovа u komаdu). Puna sala Gradskog pozorišta u Bečeju, ovacije, i dugotrajni aplauz nakon premijernog izvođenja predstave govore u prilog tome da će ovo biti jedan od komada o kojem će se dugo pričati.
O utiscima nakon predstave, kao i o predstojećem upisu na glumu u Novom Sadu razgovarali smo sa Gordanom Adamov i Filipom Sadžakovim.
Kakvi su vaši utisci nakon premijere „Bogojavljenske noći“?
Filip: Zadovoljni smo kako je sve prošlo, bilo je dosta teško na kraju, jer su nam probe bile poduže i fizički dosta teške. Predstava nije ni malo bila laka za igranje, i zato nas je reakcija publike jako obradovala.
Gordana: Da budem iskrena, znala sam da smo odradili dobar posao, ali nisam ni jednog momenta očekivala da ćemo podići publiku na noge, osećaj je sjajan.
Kada ste se i kako odlučili da će vaš životni poziv biti gluma?
Filip: Prvi put mi je 2012. palo na pamet da mogu pokušati da upišem Akademiju. Mada mi je to jedno vreme bio poslednji izbor, više sam razmišljao o arheologiji ili o nečemu za kompjutere. Kada sam saznao da je arheologija samo u Beogradu, onda sam morao da menjam planove. Time mi je akademija došla na prvo mesto i od tada mi je to jedini cilj, jer za kompjutere treba matematika, za koju ni malo nisam voljan da je učim.
Gordana: Pa, glumom se amaterski bavim već punih sedam godina, a ideja da bih mogla i profesionalno da se bavim time javila se pre par godina kad sam prvi put razmišljala šta bih da studiram. Raspitala sam se da li imam šanse, pošto svi znamo koliko je teško upisati glumu, ali kako ću drugačije znati osim ako ne pokušam? Ali naravno, imam drugu alternativu ako ove godine ne uspem da položim prijemni.
Uskoro se upisujete na glumu, kako teku pripreme za prijemni i šta to podrazumeva?
Na ovo pitanje naši sagovornici odgovaraju identično, što i ne čudi, jer se osim što već duže vremena dele daske što život znače, i privatno se druže.
– Kako se prijemni bliži, to su pripreme ozbiljnije. Prijemni sadrži tri kruga, a samo za prvi krug potrebno je da spremimo dva monologa, komedija i drama, i dve recitacije, epska i lirska, i pored toga imamo test muzikalnosti. U drugom krugu imamo test fizičke sposobnosti i test opšte kulture, kao i rad sa profesorom na scenskom pokretu i dikciji. I treći krug jeste prikazivanje rezultata višednevnog vežbanja pred komisijom. Ukratko, jako zahtevan prijemni. Mi ćemo uraditi sve što je do nas, spremićemo se koliko možemo i znamo, dalje je na njima, objasnili su oni.
Koliko je za vas važan sud publike, a koliko sud kritike kada ste na sceni?
Filip: Sve zavisi od koga potiče.
Gordana: Bitno je šta publika misli jer mi igramo za publiku. Mi smo ti koji treba da izmamimo suze ili osmeh na njihova lica. I uvek treba da prihvatimo kritiku, da bismo poradili na sebi, ispravili greške i tako napredovali.
Da li vam je bilo teško da se uživite u uloge i kako se borite sa tremom?
Filip: Nije mi bilo teško jer glumim pijanicu koja voli svima nešto da podvali. Po prirodi volim da pravim šale od svake moguće situacije i da ljudi oko mene bude lepo. U ovom slučaju trebalo je taj lik da prenesem i da budem prirodan. Sa obzirom na to da sam u pozorištu od malih nogu, trema me već duže vreme ne prati. Ali je vrlo zanimljivo gledati druge koji je imaju. Uoči predstave sednem i koncentrišem se na predstavu, to pomaže i onima koji imaju tremu da je se otarase.
Gordana: Pa uglavnom nije teško, pošto uvek dobijamo uloge kakve nam leže, s obzirom na to da reditelj radi sa nama otkad smo bili klinci, zna kakvi smo i da li ćemo moći da savladamo to ili ne. Samo je bitno da stvorimo lik, naravno uz pomoć reditelja, kasnije ide lako pošto znamo kakav je to lik i kako bi reagovao u određenim situacijama. A što se tiče treme, mogu slobodno da kažem da sam je savladala, ne samo zato što sam navikla na javne nastupe, nego i zato što sam okružena dobrim i uigranim timom, pa se uvek osećam sigurno. Čak i ako dođe do neke greške na sceni, lako se izvučemo iz takve situacije.
Da li imate neku ulogu koju biste voleli da glumite?
Filip: Nikada nisam razmišljao o tome, nemam ništa određeno. Rado glumim šta god da mi daju.
Gordana: Ne mogu da izdvojim neku ulogu, samo bih možda volela da igram, za promenu, komične likove, pošto meni uglavnom zapadnu oni ozbiljniji i zahtevni likovi, često tragični.
Postoji li neka anegdota koja vam se desila tokom proba koju biste podelili sa nama?
Filip: Volim kad me to pitaju, ima mnogobrojnih, samo ne mogu trenutno ni jedne da se setim.
Gordana: Naše probe su uglavnom urnebesne, pa ako se misli na anegdote kao neke fazone koji su nastali slučajno, oni su uglavnom ubačeni u predstavu, ali mogu da izdvojim nešto što publika nije imala prilike da vidi. Jednom pred početak probe Igor, reditelj, nas je pitao: „Jeste li spremni, deco?” na šta smo mi automatski odgovorili: „Jesmo, kapetane!“ i od tada smo svaku probu započinjali kao epizodu „Sunđer Boba“. Tako smo i pred premijeru stajali iza zavesa, čekali da počnemo i šapnuli „Spremni smo, kapetane.“ Mi smo jedna mala porodica.
Tijana Džakulin, polaznica obuke „Pokreni mehanizam“
