Marta i Pišta Derkoviču svom baštenskom raju | Foto: Vlastimir Jankov
Marta i Pišta Derkoviču svom baštenskom raju | Foto: Vlastimir Jankov

Prostor ispred kuće broj 85 u bečejskoj Gerberovoj ulici, nadomak nekada poznate bečejske Gerberove pivare, je uredniji od ostalih komšijskih travnjaka, pa mnoge zagolica želja da odškrinu kapiju i vide kako li je tek u dvorištu.

Znatiželja poraste kada se zna je to kuća poznatog bečejskog aranžera Ištvana Derkoviča (79) i njegove deceniju i po mlađe supruge Marte (64). Oni koji su imali zadovoljstvo da uđu u dvorište, oduševljeni su viđenim.

A kada smo počeli da uređujemo dvorište, jedna od komšinica nam je rekla da je bolje da sadimo krompir, jer ćemo imati koristi. Pomislio sam, valjda ću imati penziju da mogu da kupim krompir, a ovo je zadovoljstvo koje sam toliko godina čekao. Dok sam radio nisam mogao da odvojim vreme, a kada sam 2007. godine otišao u penziju, počeo sam da se igram s prostorom. Kao i kada sam aranžirao izloge bečejskih prodavnica ili štandove na beogradskom, zagrebačkom, novosadskom ili ljubljanskom sajmu… Znate, može u bašti da se natrpa cveće i da sve, čak, bude lepo, ali ja to shvatam, kao što sam rekao, „igru s prostorom“. Naravno, potrebno je dosta znati i o cveću. Marta je imala određeno iskustvo, jer je u komšiluku, gde je ranije stanovala, bila cvećara i često im je pomagala. Ta ljubav prema cveću joj je ostala, a to je veoma bitno u ovom našem zadovoljstvu, započinje priču Pišta Derkovič.

Dvorišni prostor od oko 300 kvadratnih metara omogućava penzionerskom paru, jer je i Marta od pre četiri godine u penziji, da se razmahnu, da sezonski menjaju cveće i dobiju sasvim drugačiji izgled svog baštenskog raja. Znači, tokom godine imaju po nekoliko različitih izdanja u svom najbližem okruženju.

Ne volim one koji stalno kukaju, ali naglašavam da sa našim malim penzijama nismo u mogućnosti da putujemo po banjama. Znači, čovek je, pogotovo kada ode u penziju, najviše vezan za svoj stambeni prostor i, ko ima to zadovoljstvo, okućnicu. Zašto onda taj prostor ne urediti po svojoj želji. Nama je lepo i kada radimo u bašti i kada sednemo na terasu, sami ili s prijateljima, da popijemo kafu ili jednostavno da se odmorimo i uživamo u plodu svog rada. Kako bašta sezonski menja svoj izgled, tako ispada da smo godišnje par puta skoknuli do neke banje, nastavlja u šali Pišta.

Marta nam pokazuje fotografiju na kojoj je ovekovečena brojnost lala, pa sve izgleda kao da je u pitanju holandsko, a ne bečejsko, dvorište.

Imali smo u jednom trenutku 1.500 strukova lala. Lepota božija, uključuje se u razgovor Marta. Komšija nas pita zašto ne prodajemo, ali nijedan struk nisam prodala. Nosili smo na groblja, davali rođacima i pijateljima da i oni nose na nadgrobne humke svojih predaka. I sve je otišlo. Stiglo je novo cveće, novi mirisi, nova zadovoljstva…  

Derkoviči kažu da u njihovom dvorištu ima preko stotinu vrsta biljaka. Sve je skladno uređeno. A kada su kupili kuću 1974. godine, nije tako bilo. Zbog radnih obaveza dugo nisu mogli svoju želju da realizuju.

Uvek ima posla u bašti | Foto: Vlastimir Jankov
Uvek ima posla u bašti | Foto: Vlastimir Jankov

Kako da mislim na sopstveno dvorište, kada ga, bilo je dana, nisam ni video. Radilo se od jutra do sutra. Nas trojica aranžera, a puno izloga u Bečeju, Bačkom Gradištu i Bačkom Petrovom Selu. U šali smo govorili, bilo je više popova nego aranžera. Po nekim normama, jedan aranžer bi trebalo da vodi brigu o deset izloga, a mi smo i po četrdesetak radili. Uoči državnih praznika, kada su se izlozi dodatno ukrašavali, radilo se danonoćno. Dodamo li tome dekoraciju za svadbe u restoranu robne kuće ili druge svetkovine, uoči Nove godine i posle nje, onda je jasno da nam je trebao samo odmor kada dođemo kući. Ništa bolja situacija nije bila ni sa Martom, jer je ona radila u privatnoj firmi koja je prizvodila testeninu, dodaje Pišta.

Doda li se svemu da je Pišta u mladosti svirao harmoniku, bavio se sportom, pa u zrelom dobu bio i atletski sudija, onda je jasno da i vikendom nije bila vremena za posebno uređenje dvorište. Sada ih komšije nagovaraju da se uključe u akciju biramo najlepše dvorište, ali oni ovo rade iz sopstvenog zadovoljstva, a ne da bi se takmičili ili, eventualno, osvojili neku nagradu. Ali, nikad ne reci nikad. Do sada nisu slušali komšije, pa možda je došlo vreme da ih poslušaju.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име