Ljubitelji slikarstva, posebno akvarela, u Bečeju dobili su izuzetnu priliku za uživanje tokom letnjeg perioda. Jer, ovih dana je otvorena izložba akvarela po imenu „Boje u granicama oblika“.
Ukupno 44 dela 27 autora iz zbirke likovnog odeljenja Gradskog muzeja Bečej napustile su mračni depo i u punom sjaju predstavile su u izložbenom prostoru.
-U likovnoj zbirci naše ustanove nalazi se oko 1.400 dela različite tehnike, među kojima i stotinak akvarela. Kriterijum za odabir izloženih dela bio je kvalitet, uz činjenicu da do sada nisu izlagani, pa je ovo retka prilika da se, uglavnom, članovi nekadašnje Umetničke kolonije Bečej, koja je bila aktivna od 1954. do 1995. dodine, upoznaju i kao stvaraoci u akvarelu. Istina, ima i dela iz ranijeg perioda, koja su dospela u našu kuću poklonom ili otkupom. Tako je najstarije izloženo delo iz 1850. godine malo slikara Georgija Monastrelija, koji je radio u Bečeju i Budimpešti. Među radovima između dva rata je i portret Bogdana Dunđerskog, koji je delo Slavka Jankulova iz 1921. godine. Najzastupljeniji sa ukupno sedam radova je Bogomil Karlovaris, koji je radeći u Umetničkoj koloniji Bečej ostavio petnaestak akvarela znatno slobodnijeg izraza od slika istog vremena. Među izlagačima su i trojica Bečejaca, Milivoj Mirić, Viktor Škrabanj i Šandor Šlajf, rekao nam je, između ostalog, autor izložbe, viši kustos mr Radoslav Mihailović.
Na ovaj način autor je do sada nedostupan fundus Gradskog muzeja Bečej predstavio široj publici. Koliko će njih prihvatiti ponuđeno i obogatiti svoje likovno saznanje, ostaje da se vidi. Sudeći po poseti na svečanom otvaranju, ne baš mnogo. Ali, izložba traje do kraja avgusta i ima se vremena. Ne bi bilo dobro da je poseti veći broj onih koji turistički dođu u grad kraj Tise i, između ostalih atraktivnih destinacija, posete muzej. Ipak je izložba namenjena Bečejcima, kako bi saznali kakvim likovnim bogatstvom se diči muzej i kog kalibra slikari su sve stvarali u njihovom gradu.
Pored već pomenutih, prilika je ovo da se vide akvareli Alesandra Adamia, Ferenca Balaža, Jovan Bikickog, Branislava Vulekovića, Olge Grubetić, Antala Dudaša, Ksenije Ilijević, Milana Kerca, Milana Kešelja, Đorđa Kolarevića, M. Mešterhazia, Petra Mojaka, Nade Nedeljković, Mirjane Nikolajević, Ivana Radovića, Nebojša Radojeva, Helene Sivč, Gabora Silađia, Dragoslava Stojanovića Sipa, Vojislava Todorića, Imrea Šafranja i Lajoša Štajnera.
Jedan od onih čije je delo izloženo, akademski slikar iz Bečeja Viktor Škrabanj, govorio je o činjenici da je akvarel jedna od najzahtevnijih tehnika, jer nema popravljanja tokom slikanja i tome da je vizuelni kontakt sa slikom bitan da bi se dobio potpun utisak o likovnom stvaralaštvu. Nije propustio da istakne da na otvaranju nije bilo, baš, mnogo sugrađana da se upozna s pravim blagom bečejskog muzeja s akcentom na dela iz druge polovine 20. veka.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta „Javni interes u fokusu: Informisanjem ka većem ostvarivanju prava građana opštine Bečej“, koji sufinansira opština Bečej
