Konačno malo dužeg spavanja! Probudio sam se u osam fino naspavan. Baš mi je prijalo.
Inače, hostel košta 15 dolara. U tu cenu nije uključen doručak. Nisam dobio peškir, vruće vode u kupatilu nema i spavao sam u trenerici i duksu jer soba nije izolovana uopšte. Da ne pričam o tome kako je Vilijam, cimer, testerisao celu noć. Tokom putovanja naletite na dobre smeštaje i očajne. Sve ovo opravdava mnogo bolja brzina interneta. Nakon buđenja, četiri sata sam visio na netu i uspeo sam sve da postignem. Iako je prvenstveno bio plan da idem preko Bocvane i Namibije, ja sam ove dve zemlje izbacio sa putanje. Novom odlukom sam vratio prolazak bar kroz Bocvanu. Tako da me od Južnoafričke republike deli samo jedna država, a to je upravo Bocvana. Idem u posetu Draganu Pistaloviću, čoveku koji me očekuje više od tri meseca. Odusevio se kad sam mu saopstio vest da cu ipak doci. Jedva cekam da ga upoznam. Inače, dok sam radio za laptopom malo sam razgovarao sa Vilijamom. On je čovek u svojoj 35-toj i predaje matematiku putem interneta. Bilo je oko deset ujutru, a on mi se, sa viskijem u ruci, ispovedao o svom životu. Već deset godina putuje i radi. Bio je u Bosni, Srbiji, Crnoj Gori… Čudan je malo i sve radi vrlo sporo. Mislim da drži svetski rekord u izgovaranju engleske reci “like”(kao).
Ugrizao sam se za jezik kad sam mu ponudio da pođe sa mnom do centra da posetimo frizerski salon i odemo kod Džejmsa. Naravno da je pristao. Žena iz frizerskog salona, čiji mi je muž sinoć pomogao se zove Glorija. Upravo smo kod Glorije otišli na šišanje. Dobro se dobrim vraća. Dok se Vilijam šišao ja sam pozvao njenog muža Zenza da ga počastim kafom. Otišli smo do jednog lepog kafića i pričali. Kaže da je sadašnji predsednik uništio ovu državu. Bio je izuzetno školovan, ali nije znao da je vodi. Pričao sam mu o svom Rinu koliko ga volim i koliko se trudim da nađem način da ga vratim kući. Rekao mi je da je i on imao jedan stari automobil kojeg je voleo više od svega. Međutim, majka mu je doživela saobraćajnu nesreću i morao je da ga proda kako bi isplatio bolničke troškove. Nikad mu nista nije teže palo, priča mi Zenzo. Posle je pokušao da ga otkupi, ali njegov novi vlasnik nije hteo da ga proda.
Vratio sam se u salon i ošišao. Ima nekih stvari koje stvarno ne volim drugima da dajem. Frizerskom majstoru Knorcu iz Bečeja dajem na odgovornost svoju glavu, odnosno kosu, Atili iz Lesona dajem Rina kad je gas u pitanju i na kraju GTC vulkanizeru dajem ostatak auta i verujte mi ne planiram da menjam ove tri stvari. Kad sam na drugom kraju sveta, to pravilo ne važi i onda nastaju problemi. Kako sa menjačem i šatro majstorima tako sad i sa mojom frizurom. Ništa ne valja!
Nastavio sam put do Džejmsa, međutim bio je zauzet pa sam mu rekao da ga čekam u smeštaju. Došao sam u smeštaj i planirao svoj put za Bocvanu. Dragan mi je rekao da stanem usput u nacionalni park sa nosorozima i onda da produžim do njega. Poslušaću njegov savet. Društvo, deli me 2.100 kilometttara od cilja. Uskoro će se ovo divno putovanje završiti, a ja nisam video slona. Neće biti smak sveta, ali mislim da ne tražim puno. Dok sam planirao svoju rutu stiže Džona da mi sredi kabel na alternatoru. Nakon nepunih deset minuta, spustam haubu i ispraćam ga. Sređeno. Odlazim na spavanje jer je sutra novi dan i nova država.
