Ovogodišnja javna rasprava o budžetu za 2022. godinu održana je krajem novembra. Napravljen je pomak u odnosu na vreme održavanja javne rasprave, međutim, nacrt odluke o budžetu objavljen je oko 24 časa ranije, što nije dovoljno vremena da se građani upoznaju sa njim, da formiraju predloge i komentare i iznesu ih na javnoj prezentaciji.
Odluka o budžetu opštine Bečej za 2022. godinu usvojena je u Skupštini opštine Bečej 21. decembra jednoglasno, uz nekoliko obraćanja odbornika vladajuće stranke (SVM) i predsednika opštine Bečej.
Vratimo se na javnu raspravu.
Javnu raspravu je otvorila Dijana Peter, pomoćnica predsednika opštine za organizaciona pitanja i odnose s javnošću, pozdravila je sve prisutne i navela da se radi o dokumentu koji je izuzetno važan za sve rpađane opštine Bečej, da u njegovoj izradi ne učestvuje samo vlast u opštini, nego su uključeni i građani kroz akciju „Budžet po meri građana – I ti se pitaš“ koju lokalna samouprava sprovodi zajedno sa Bečejskim udruženjem mladih. Ona je podsetila prisutne da su aktivnosti u okviru ove akcije bile realizovane u svim mesnim zajednicama na teritoriji opštine Bečej u vidu okruglih stolova, te ponovila podatak da je ove godine glasalo 3.262 građana, što je za 704 više nego prethodne godine i da to govori u prilog tome da su građani sve više zainteresovani za učešće u donošenju odluka.
Predsednik opštine Dragan Tošić je potom govorio o tome šta sadrži Nacrt budžeta za narednu godinu i napomenuo da je usvojena primedbu od prošle godine da prvo Opštinsko veće usvoji Nacrt Odluke o budžetu, pa se tek onda održi javna rasprava. Ove godine je odlučeno da se prvo održi javna rasprava i da se uvrste u budžet, kako je rekao – kvalitetni i argumentovani predlozi. Takođe, Tošić je rekao da se pri izradi budžeta vodilo računa o tome da se budžetski prioriteti koji su izglasani prilikom akcije „Budžet po meri građana — i ti se pitaš” uvrste u budžet, ali da budžet opštine nije samo ta akcija, već su tu i kapitalne investicije koje ovog puta nisu uvrštene u budžet, jer se još uvek ne može sa sigurnošću reći kojom dinamikom će se dobijati sredstva od viših nivoa vlasti.
Prvi se za reč u diskusiju javio Milan Bokun iz Udruženja građana „Samo lokalno“ i rekao da nije mogao adekvatno da se pripremi, zato što nije imao podatke o izvršenju budžeta za 2021.godinu. Bokun je naveo da su podignuti prihodi od porezi za 2022. godinu u iznosi od 177.933.000 dinara, pa je postavio pitanje da li je ovaj Nacrt budžeta koncipiran tako da se sav teret rashoda svali na građane, jer su građani ti koji pune budžet.
Predsednik opštine Bečej je odgovorio da porezi nisu podignuti, da Poreska uprava na osnovu ugovora o kupoprodaji određuje prosek, a to se kasnije uzima kao osnovica za računanje poreza na imovinu.
-Ako se malo bolje pogleda plan budžeta za 2022. godinu vidi se da nema razlike između sopstvenih sredstava koja su bila predviđena u prethodnom planu budžeta. Predviđena su sredstva od prodaje zemljišta koja su iznosila 120 – 130 miliona dinara, a sada ona iznose 10 – 15 miliona više, što potvrđuju pisma o namerama investitora koji hoće da kupe određeno zemljište u Bečeju. Na taj način je i prodato zemljište pored Tise za nekih 100 miliona dinara. Predsednik opštine je je rekao da, što se tiče viših nivoa vlasti, nekad su se mogla sredstva ppanirati unapred, ali se sad način kontrole Ministartsva finansija promenio.
Bokun se nadovezao na priču o prodaju zemljišta koje je u vlasništvu opštine Bečej i naveo da se svake godine sve više imovine prodaje, svake godine sve manje i manje groljoprivrednog zemljišta opština Bečej ima u svom posedu, što se vidi i u budžetu po prihodima od izdavanja poljoprivrednog zemaljišta. Predsednik je kratko odgovorio da je tu jedini problem restitucija, nekad su prihodi od izdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup bili oko 100 miliona dinara. Međutim, postoji Zakon o restituciji koji vraća građanima zemlju, koja je nekad oduzimana i zbog toga je sve manje poljoprivrednog zemljišta koje se može davati u zakup.
Ponovo se Bokun javio za reč i rekao da su oni kao grupa građana smatra da su sredstva od poljoprivrede trošena pogrešno, pa je naveo da primer asfaltiranja Male Bosne (naselje, prim. nov.). Tošić je odgovorio da je to bio najbolji mogući potez, jer taj deo naselja nije ulazio u građevinski rejon, pa su na taj način sredstva od poljoprivrede bila namenski potrošena, a tek kasnije je taj rejon vraćen u građevinski rejon.
Naredno pitanje je postavio Bokun gde je pitao zašto je u Nacrtu budžeta predviđen „skok“ troškova putovanja za 100 odsto. Tošić je objasnio da su to sredstve za putne troškove za prosvetne radnike („cipelarina“ od ranijih godina, prim. nov.).
Naredno pitane je ponovo postavio Bokun, a odnosilo se na rekonstrukciju dečijeg igrališta u naselju Sever Đurkić, naveo da smatra da je to velika cifra za rekonstrukciju igrališta i postavio pitanje kada će se u drugim delovima grada rekonstruisati igrališta. Predsednik je rekao da on ne zna koliko koštaju igrališta i da on to ni ne treba da zna, ali da cena igrališta varira od toga da li od čega je igralište napravljeno. Igralište koje se sada spominje ni neće biti u budžetu opštine, nego će biti prebačeno Javnom preduzećz „Komunalac“. Naveo je i da igralište mora da ima određene licence, odnosno bezbednosne sertifikate kako bi dobilo upotrebnu dozvolu i da bi on najviše voleo da opština može da umesto jednog rekonstruiše dva igrališta. Takođe je rekao da kada se raspiše javna nabavka mogu da se jave svi iz cele Srbije, jer je se javna nabavka nalazi na portalu i da daju najnižu ponudu, jer je to kriterijum. On je spomenuo problem sa igralištem u Poljanici, koje nije imalo sve potrebne bezbednosne sertifikate, nije dobilo upotrebnu dozvolu i moraće da bude demontirano.
Naredno pitanje takođe je postavio Milan Bokun u vezi sa psima lutalicama a ono glasi: Koje ste rešenje našli da bi se smanjio ovaj gorući problem? Predsednik je odgovorio da je previđena sterilizacija pasa, odvojena su određena sredstva za te namene, ovog momenta ne znamo da li će to biti puno ili malo, ali pratićemo situaciju i ako bude bilo potrebe, rebalansom ćemo dodati još sredstava. Takođe, kada se budu hvatali psi lutalice i budu odneti u azil, ako se ipak ispostavi da je to nečiji pas, taj vlasnik prilikom preuzimanja psa će morati da plati.
Sledeћa se za reč javila Dušanka Vuksić iz Mileševa i rekla da su škola i vrtiću u Mileševu renovirani, a da je u septembru samo škola otvorena, a vrtić nije. U akciji „Budžet po meri građana” pojavio se jedan od prioriteta pod nazivom „otvaranje vrtića u Mileševu. Žitelji Mileševa ne žele da im se otvori novi vrtić, oni žele svoj stari, u koji će biti uložena sredstva za rekonstrukciju i koji postoji od 1979. godine. Ona je takođe navela da deca iz Mileševa idu u Drljan u vrtić. Predsednik opštine je odgovorio da on ima informaciju da nije bilo dovoljno upisane dece, te da zbog toga vrtić nije otvoren, a kako nije dobijena saglasnost od Ministartsva finansija za povećanje mase plata, trenutno nema uslova da rade vrtić i u Drljanu i u Mileševu.
Usledilo je novinarsko pitanje – zašto nisu predviđena sredstva za energetsku efikasnost. Predsednik opštine je odgovorio da će sigurno obezbediti sredstva za te namene i zahvalio se na podsećanju podsetila, „jer su sredstva za te namene smetnuli sa uma“.
Sledeće pitanjе је ponovo postavila novinarka, a tiče se prevoza dece sa telesnim invaliditetom, jer ima informaciju da je Centar za socijalni rad dobio kombi koji se koristi u druge svrhe. Ona je pitala da li će se kupiti novi kombi ili će se vratiti Centru za socijalni rad na korišćenje.
Predsednik je odgovorio da se to vozilu ustupilo Poljanici u letnjem periodu, da bi im se pomoglo zbog loše povezanosgi sa Bečejom, ali će biti vraćeno. On je napomenuo da je opština konkurisala kod Ministartva za brigu o selu za još jedan kombi i čekaju rezultate tog konkursa.
Sadržaj je kreiran u okviru projekta „U fokusu: Pravo građana, obaveza vlasti“ koji je sufinansiran iz budžeta opštine Bečej. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.