Zakon o javnim nabavkama dozvoljava naručiocima da u konkursnoj dokumentaciji predvide dodatne uslove koje su ponuđači u obavezi da ispunjavaju, ali isključivo ukoliko su u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke i ukoliko ne diskriminišu druge ponušače. Međutim, u praksi se baš na ovaj član zakona naručioci često pozivaju kako bi upodobili nabavku ponuđaču sa kojim žele da zaključe ugovor.
– Imali smo slučajeva da je kao jedan od dodatnih uslova predviđeno prebivalište zaposlenih na teritoriji ponuđača, ili ostvareni prihod u prethodnoj godini koji znatno prevazilazi vrednost konkretne javne nabavke, kaže Kristina Glavardanov, advokatica iz bečejskog Antikorupcijskog pravnog savetovališta.
Ona je u razgovoru za portal MojBečej.rs istakla slučaj obnove jednog spomenika, gde je kao jedan od dodatnih uslova predviđeno da restaurator mora da ima započete doktorske studije, što, kako je dodala, nije uobičajen uslov, niti isti garantuje da bi restaurator započinjanjem doktorskih studija, ne i završavanjem, dostigao potreban nivo znanja i iskustva za izvršenje predmeta ove nabavke. Nadalje, objašnjava Kristina Glavardanov, postavljen je uslov od sedam izvršenih restauracija. Tu se može postaviti pitanje zašto je relevantno pet ili deset…
Nije retkost da se predvidi kratak rok za pribavljanje obimne dokumentacije, te ponuđači nisu u mogućnosti da na vreme pribave neophodno kako bi učestvovali u postupku. Tako, čak i kada dodatni uslovi stoje u logičkoj vezi sa nabavkom, a ponuđači nemaju mogućnost da se pripreme u datom roku, predstavljaju kršenje zakona.
– Dodatni uslovi se predviđaju kako bi se podigao kvalitet ponude u nabavkama u kojima cena ne igra presudnu ulogu, ali se to ne bi smelo raditi na štetu drugih ponuđača, niti da se narušava konkurencija, navodi advokatica Glavardanov. Detaljnom analizom dodatnih uslova može se sa sigurnošću uočiti koje su nabavke nameštene, a poznavanjem stanja na tržištu, lako se može pretpostaviti kome je nabavka namenjena.
