– Predstava ili dramolet, kako mi volimo da je zovemo (po Lazi Kostiću), „Od raja do beznjenice” za mene je jedno čarobno putovanje. Od trenutka kada sam prvi put pročitala tekst i ne znajući da ću igrati Lenku, osetila sam da će to biti jedan uspešan projekat, što se i dogodilo, započinje priču Jovana Radovanović za koju je autor predstave „Od raja do beznjenice” mr Zoran Subotički rekao da je u njoj odmah video Lenku Dunđerski.
Bečejka koja u Beogradu, na Akademiji umetnosti studira glumu, ističe da je veoma srećna što je deo tima i što ima mogućnost da radim sa veoma talentovanim ljudima od kojih neprestano uči.
– Pokušavam da upijem i usvojim sve ono što oni imeju da mi ukažu i pruže, a imaju mnogo. Ideja o bližem prikazu velike ljubavi Laze I Lenke je veoma zanimljiva, to su naši Romeo i Julija, čija je priča predstavljena u velelepnom dvorcu Fantast, nasleđu, Lenkine porodice Dunđerski koja i zasebno nosi veliku i inspirativnu priču, objašnjava dvadesetrogodišnja glumica.
U nastavku pročitajte kratki intervju sa mladom, uspešnom i srdačnom Bečejkom koja je važan deo atraktivnog i nesvakidašnjeg projekta.
– Da li ste se nadali da ćete tumačiti ovako autentičan i poznat lik, kako Bečejcima, tako i u Vojvodini?
Oduvek me je privlačio rad u predstavama koje su smeštene u određenu epohu, i naravno, imala sam veliku želju da zaigram u jednoj od takvih. Želja mi se ostvarila, dodeljen mi je lik Lenke u praizvedbi teksta mr Zorana Subotičkog. Lik Lenke je zaista jedinstven, kao što je i ona sama bila, on u sebi nosi dozu misticizma, romantike i tragike.
– Šta ste uneli u lik, a na čemu autori insistiraju, kada je vaša uloga u pitanju?
Ono na čemu je autor, a ujedno i reditelj, insistirao jesu jasni prelazi Lenke iz devojčice u ženu, jer ona to suštinski i jeste, zatim jasan prikaz njene velike ljubavi i obožavanja prema Lazi, ali i poštovanju distance koju je prema njemu morala da ima. Ono na čemu sam najviše radila jesu emocije. Želela sam da na publiku prenesem sve ono što je napisano između redova, sve ono što Lenka nije izgovorila, a osećala je. Tu čistu i nevinu ljubav, veliku platonsku strast i na kraju razarajuću tugu i bol. Poseban segment ove predstave čini odnos Lenke i oca, Lazara Dunđerskog… U tom odnosu sa ocem ja sam kćer koja drži do sebe, svojih principa.
– Kada je uzbuđenje bilo najveće? Da li pred prvo igranje ili neko drugo?
Svako izvođenje predstave je novo uzbuđenje, stvaraju se novi fluidi, a strast ka sceni nikada ne jenjava. S obzirom na to da mi je ovo debitantska uloga, premijera je neminovno nosila u sebi jedno veliko ushicenje, uzbuđenje i tremu.
– Koliko se Lenka i Jovana razlikuju u smislu karaktera?
U smislu karaktera Jovana i Lenka su toliko slične, a opet, tako različite, po svemu i u svemu. Verovatno je to razlog zbog čega je ovo bio jedan veliki izazov za mene.
– Otkada se bavite glumom? Kakvi su bili počeci?
Imam utisak da se glumom ili pripremom za glumu bavim od kako znam za sebe, oduvek me je privlačila pozorišna scena, sećam se da sam još kao dete organizovala predstave za komsije i zasmejavala ih u improvizovnom pozorištu ispred kapije . U osnovnoj školi sam bila članica dramske sekcije, a kasnije bečejskog i senćanskog amaterskog pozorištu u čijim sam predstavama godinama igrala. Bila sam stidljivo dete sa specifičnim glasom, tako da poćeci tada, a ni kasnije, nisu bili laki. Ljubav prema glumi i svemu što ona nosi sa sobom, kao i divni ljudi sa kojima sam radila, davali su mi snagu i energiju da se borim i radim ono što volim najviše na svetu. Nebitno za koji poziv da se čovek odluči u životu, ako u njega unese ljubav, volju i rad, sigurna sam da je uspeh zagarantovan.
– Da li ste ponosni na još neku ulogu ili saradnju?
Sve uloge koje sam do sada imala, i kao student i pre toga kao amater, su mi drage i svake se rado setim. Ponosna sam na sve ljude sa kojima sam sarađiivala i sa kojima sarađujem, jer su to divna I beskrajno talentovana bića iz raznih sfera umetnosti koja se bore za istu, u vreme velike degradacije kulture.
– Imate li planove za budućnost koji bi uskoro trebalo da se realizuju?
Radoholičar sam, tako da sam stalno u pokretu i osmišljavanju novih planova. Čeka me i realizacija nekih novih projekata, ali o tome drugom prilikom… Sada bih želela da uživam u plodovima onoga što smo mesecima moje kolege iz predstave i ja pripremali.
– Da li biste poručili nešto mladima za kraj našeg razgovora?
Poručila bih im da istražuju, da čitaju i pitaju bez stida o svemu i sve što ih zanima, jer će tako brže doći do odgovora. Da ne izgube radost igre, i da veruju u sebe i svoje ciljeve.
Što se tiče odabira zanimanja, svako u sebi nosi žar i on ga pokreće, potrebno je osvestiti ga i ne plašiti se, ništa nije nemoguće, sve se pretvara u stvarnost kada se u to uloži red, rad i disciplina. Bila to farmacija, ugostiteljstvo, menadžment ili gluma…
Jovana Radovanović o projektu „Čudesni svet Dunđerskih” , čiji je deo predstava „Od raja do beznjenice” naglašava sledeće: To je po mom mišljenju veoma dobro ošmisljen i sinkretizovan turistički proizvod koji će posetiocima svakako dati jedno jedinstveno katarzično iskustvo. I ja ih ovog puta pozivam da dođu i okuse ga.
