Televizijsku priču od pre desetak godina, u kojoj su stručnjaci govorili da će uskoro u Panonskoj niziji biti temperatura poput one u Grčkoj i da je vreme da razmišljamo o prednostima i manama najavljenih klimatskih promena, kod nas su, kao i obično, prihvatili kao šalu. Bilo je i onih koji su pitali hoće li i voda stići, pa da Srbija opet dobije more.
U međuvremenu smo lane dobili vodu kakva nije zapamćena u stogodišnjim merenjima, ove godine usred leta vapimo za kap kiše, za temperaturu ispod 30 stepeni Celzijusovih, za… Očito da klimatska slika Srbije, samim tim i Vojvodine, više nije ista kao pre. To se posebno odražava na poljoprivredu.
-Klimatske promene su neminovnost i one se ne dašavaju kratkoročno u vremenskom periodu, već na stogodišnjem i dužem periodu. Činjenica je da se u tom periodu pojavljuju ekstremne godine u pozitivnom i negativnom smislu i utiču na formiranje ukupnih klimatskih parametara, koji doprinose promenama nekih klasičnih klimatskih zona. Upravo iz tog razloga, više nemamo jake zime i topla leta s postepenim prelaznim periodima tokom proleća i jeseni. Količine padavina, poput lanjskih, prelaze 1000 mililitara po kvadratnom metru ili su, kao ove godine, daleko ispod 500 mililitara. Prosečna godišnja temperatura se s 10,5 do 12 stepeni Celzijusovih popela na 13 stepeni. A treba znati, da samo jedan stepen viša temperatura na godišnjem nivou razorno utiče na biljni i životinjski svet, pošto su flora i fauna prilagođeni određenim klimatskim uslovima. Iako su ekstremne temperature u kraćem vremenskom periodu, nanose veliku, često ogromnu, štetu, započinje svoju opservaciju član Opštinskog veća u Bečeju zadužen za poljoprivredu dr Anđelko Mišković. Sada nije pitanje šta je uzrok klimatskim promenama, da li je to efekat staklene bašte ili nešto drugo, već kako pomoći poljoprivrednoj proizvodnji, pogotovo ako se zna da nijedan problem u poljoprivredi ne može jednostrano da se rešava. Poljoprivreda je oblast za koju se ne može doneti Zakon koji će trajati više decenija. Ona traži veliku fleksibilnost u skladu sa konkretnim situacijama na terenu. Država mora napraviti dugoročna rešenja i kazati šta treba uraditi u vreme ekstremnih godina, kada se temperatura neminovno povećava, padavine neravnomerno rapoređuju, kada nije rešen sistem prerade i prodaje poljoprivrednih proizvoda… Rečju, potrebno je doneti dugoročni cilj razvoja poljoprivrede i pridržavati ga se.
-U ovakvim slučajevima, rešenja u poljoprivrednoj proizvodnji mogu se naći i u većoj disciplini proizvođača. Kako? Kao prvo, zaboravili smo na obavezno postavljanje plodoreda, već se ponašamo komercijalno i gajimo poljoprivredne kulture koje su u aktuelnom trenutku „na ceni“ ili, bar, tako mislimo. Zašto to naglašavam? Zato što plodored obezbeđuje određene agrotehničke karakteristike i zemljišta i samog useva. Šećerna repa se, primera radi, u plodoredu od tri godine seje dva puta, a znamo da je kod šećerne repe bitno da prođe od 4 do 6 godina između dva gajenja na istoj njivi. Slično je i sa suncokretom. U međuvremenu treba sejati žitarice ili travnate smeše. Niska cena pšenice kod nas doprinela je da je ratari sve manje seju, a ona je usev koji akumulira vodu u zemlji za sledeću godinu. Mora se znati da se ekomomska profit od pšenice ne gleda posle žetve, nego u dugoročnom periodu od tri godine. Kod šećerne repe se prve godine ostvari dobra zarada, a druge dve slaba, pa je onda veliko pitanje šta se zaradilo… Upavo plodored ili smena useva obezbeđuje bolju otpornost useva prema ekstremnim temperaturama, pojašnjava dr Anđelko Mišković neka zaboravljena rešenja u ratarskoj proizvodnji koja bi doprinela stabilizaciji proizvodnje u vreme najavljenih klimatskih promena. Mnogi su skloni da kažu kako je rešenje za godine kakva je aktuelna u navodnjavanju. Ali, javna je tajna da je Srbija zemlja sa izuzetno malim, neki podaci kažu samo jednim, procentom obradivog zemljišta pod sistemom za navodnjavanje. Drugi, pak, tvrde da je navodnjavanje izuzetno skupa mera, jer je potreban energent za pokretanje sistema, adekvatno održavanje kanalske mreže i kada se voda „pretoči“ u dinare ili evre, često puta se dobije „duplo golo“. U Vojvodini su u prednosti oni koji kao energent koriste električnu energiju, jer je desetostruko jeftinija od navodnjavanja gde se za pogon pumpi koristi dizel. Zato, ratari koji gaje kukuruz, pšenicu, soju, suncokret ili šećernu repu dobro moraju da razmisle pre nego pristupe sistemu navodnjavanja, kako ne bi bila „skuplja dara od mere“. Drugi je slučaj sa kulturama koje su ekonomski visoko isplative, poput onih u povrtarstvu i voćarstvu. Razvoj industrije, povećavanje broja stanovnika i uništavanje prirodnih dobara pospešuju, dugoročno gledano, sve češće ekstremne godine. Ko se pre snađe u takvom „haosu“, taj će pre prebroditi eventualne nedaće. To su ozbiljni projekti dugoročanog karaktera s dvonamenskim sistemom, koji će rešavati i niske i visoke količine padavina sa sistemom za navodnjavanje i odvodnjavanje. Jedan od retkih vojvođanskih kolektiva koji su na vreme o tome mislili je PIK Bečej.
-Od oko 8.000 hektara koje obrađujemo, 3.800 hektara, od koji 2.000 u sopstvenom vlasništvu, je pod zalivnim sistemom, odmah naglašava tehnički rukovodilac RJ „Ratarstvo“ PIK Bečej Miloš Balać. Imamo na raspolaganju vodu iz kanala, u ovom trenutku najjeftiniji energent električnu energiju i stručne ljude. Ali, ni to nam ove godine nije bilo od velike pomoći zbog visokih temperatura. Suša kakvu niko od „pikovaca“ ne pamti uzela je danak u fazi oplodnje i, za razliku od pšenice i graška koji su ove godine dali rekordne prinose, prepolovljen je rod semenskog kukuruza na 550 hektara pod zalivnim sistemom. Aktuelna kiša da je pala pre mesec dana bilo bi vajde, a sada… Strnjiku posle žetve pšenice nismo mogli da uzoremo, jer je zemlja tvrda. Deficit padavina će teško biti nadoknadiv u periodu pred nama. Možda ćemo u postrnoj setvi pod zalivnim sistemom imati bolji rod boranije, kukuruza šećerca i soje. Stručnjaci u PIK Bečej uredno prate klimatska dešavanja i konstatovane su sve češće godine s promenama temperature i padavina. Lane je bila najkišovitija godina od kako je PIK-a 1959. godine, a ova je jedna od najsušnijih u istom periodu. Ne treba biti klimatolog da bi se uvidelo da je svaka godina u nekom vidu ekstremna.
-Nije u pitanju samo količina padavina, već i njena raspodela. Ovogodišnji juni, juli i avgust je jedan od najsušnijih perioda. Imamo podatak za poslednju polovinu prošlog veka o proseku padavinama u vegetacionom periodu i on iznosi 339 mililitara po hektaru. U periodu od 1980. do 2007. godine prosek je 342 mililitara. Gotovo idantična količina padavina. Ove godine je u istom periodu palo svega 140 mililitara, što je 200 mililitara manje od proseka u vegetacionom periodu. Taj podatak dovoljno pokazuje u kakvom smo problemu, jasan je tehnolog za navodnjavanje i melioracijuu PIK Bečej Endre Čaki. Imajući u vidu sve rečeno, očito je da polako izlazimo iz umereno kontinentalne klime. Svetska organizacija za promenu vremena je najavljivala tako nešto i da će panonski region sve češće biti na udaru ekstremnih promena. Protiv lanjske vodene stihije, koja se dešava jedanput u čitavom veku, teško je bilo boriti se. Ali, nama problem zadaje iole veća kiša ili izraženija suša. Tome je doprinela činjenica da smo jedna od evropskih zemalja koja je najslabije pripremljena za sve učestalije klimatske promene. „Vode Vojvodine“ su nespremne za posao koji im je poveren, jer nemaju savremenu mehanizaciju i ne stižu da održavaju vodotokove širim vojvođanske ravnice. Tako će biti sve dok ova problematika ne dobije dužno mesto u agrarnoj politici naše države.
