Da primaš zaradu od koje može dostojno da se živi. Da ona bude redovna. Da se ne postavlja pitanje toplog obroka, prevoza, regresa za godišnji odmor. Da mu radni staž teče, da poslodavac redovno uplaćuje sve prinadležnosti državi za socijalno i zdravstveno osiguranje.
Ako je uspešno, da preduzeće podeli zasluženu dobit sa zaposlenim, da, kao nekad, trinaesta plata postane običaj, a ne čudo i izuzetak, sve ovo, između ostalog, stoji u Prvomajskom proglasu 2024. uoči sutrašnjeg Međunarodnog praznika rada.
Pre nekoliko dana objavljena je publikacija Položaj radnika u Srbiji u izdanju Saveza samostalnih sindikata Srbije gde se, između ostalog, navodi da je prema Globalnom indeksu radnih prava Srbija zemlja u kojoj se radna prava sistemski krše, jer, kako je to definisano, Vlada odnosn kompanije ulažu ozbiljne napore da slome kolektivni glas radnika tako što su osnovna prava pod stalnom pretnjom.
Socijalni dijalog je samo formalan, zarade niske i nedovoljne za dostojanstveni život radnika, a njihova su povećanja nedovoljna i ne prate rast cena i troškova života, a uprkos zakonskim rešenjima u Srbiji i dalje godišnje više od 50 ljudi smrtno strada na radnom mestu.
U Savezu samostalnih sindikata opštine Bečej podsećaju da članovi mogu da iskoriste besplatne pravne savete i zastupanje pred sudom. Predsednica Jasmina Obradović ističe da je prošle godine najviše pritužbi išlo zbog prekovremenog rada koji se najčešće ne plaća.
Odavno je Srbija, napominje se u Prvomajskom proglasu, područje sa jeftinom radnom snagom. U trci za profitom i daljim bogaćenjem, pohlepni kapital zaboravlja da je rad jedini stvaralac vrednosti, da je radnik taj koji stvara, gradi, obučava, leči, sadi, bere i žanje, prevozi, prodaje i čuva.
