Od rane zore do mrklog mraka! Kako tradicija nalaže. To je bio protokol obeležavanja Badnjeg dana u Bečeju. Slično je bilo i u ostalim naseljima najveće potiske opštine.
Prvi su poranili oni koji su sami isekli porodični badnjak u nekom od šumaraka s hrastovim ili cerovim stablima. Potom se se aktivnosti prenele u pravoslavne hramove. U jedinom bečejskom pravoslavnom hramu posvećenom Svetom velikomučeniku Georgiju već u 7 sati održano je jutrenje, dva sata kanije carski časovi, a u nastavku je služena sveta liturgija Svetog Vasilija Velikog.
Po podne, od 15 sati, vernici su ispunili unutrašnjost hrama, gde je obavljeno osveštanje badnjaka, a onda ga je kum Nenad Tomašević izneo do mesta u crkvenoj porti gde je pred nekoliko stotina vernika obavljeno paljenje badnjaka. Protojerej Dejan Stanojev je uobičajenim pozdravom – Mir Božiji, Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! poželeo prisutnima da najradosniji hrišćanski praznik, Rođenje Hristovo – Božić, provedu u blagostanju i miru porodičnog okruženja. Potom se litija vratila u hram, gde su protojerej Dejan Stanojev i protonamesnici, Petar Bikar i Slobodan Lazić, delili osvešatane badnjake. Kako običaji nalažu, posle deljenja badnjaka obavljeno je okrepljenje kuvanim vinom u crkvenoj porti. Veliki božićni post završen je porodičnom večerom na čijoj trpezi su bili riba, prebranac, kuvane šljive, orasi, smokve…
Mir u toku Badnje večeri prekidala je jedino radosna graja najmlađih, koji su se uputili na korinđanje. Najživopisnije je bilo u Picoderu, gde su najmlađi prilikom nedavnog dolaska Deda Mraza u Picoderu prihvatili poruku članova Udruženja građana „Picoder“ da se najmlađi uključe u običaj korinđanja na Badnje veće. Šteta što se po mraku nisu najbolje videle maštovite kreacije „picoderskog maskenbala“, a pohvalno je što Picoderci nisu bili škrti i darivali su korinđaše bombonama, voćem, orasima, a ponegde su dobili i papirne novčanice.
