Ištvan Radek s plaketama Tesla festa i Sajma tehnike | Foto: Vlastimir Jankov
Ištvan Radek s plaketama Tesla festa i Sajma tehnike | Foto: Vlastimir Jankov

Ištvan Radek (74) iz Bečeja je svojevremeno bio zadovoljan što je izučio metalostrugarski zanat i odmah se zaposlio u jednoj privatnoj firmi. Međutim, kada je gazda stavio „ključ u bravu“, prešao je u Remont.

Sve je bilo lepo dok nije otišao da potpiše spisak za platu. Tad je video kolika je razlika u primanjima između direktora, šefa i običnih radnika. Odmah se doškolovao za mašinskog tehničara i kao stipendista Zidara počeo i ostao u toj građevinskoj firmi da radi na održavanju do njenog raspada.

Već ta činjenica kazuje da mu se još u mladosti „palila sijalica“ i da je brzo reagovao. Iako je prestao sa zanatskim poslom, od majstorluka se nikada nije odvajao. Imao je kod kuće radionicu u kojoj je zadovoljavao svoje potrebe i prohteve. Najčešće ga je znatiželja odvodila u radionicu, a ponekad ga je i muka terala da uključi „dodatno čulo“ i malo po malo, počeo je da se bavi i pronalazaštvom.

-Kada sam pre osam godina otišao u penziju, imao sam više vremena i moj izumiteljski nerv je počeo da treperi, uglavnom za ličnu ili potrebu prijatelja. Olakšana mi je situacija kao članu Sekcije inovatora i pronalazača Društva intelektualaca Braća Tan u Bečeju, jer sam prisutan na skupovima „braće po pameti“ i uvek naučin nešto novo. Iz godine u godinu uvećava se broj priznanja iz oblasti inovatorstva. Lane i preklane sam dobio zlatnu plaketu na Tesla festu u Novom Sadu, a ove godine mi je pripala srebrna plaketa na Sajmu tehnike u Beogradu za izloženu drobilicu za lešnike, ponosno naglašava Ištvan Radek.

Prvobitno je uradio drobilicu za orahe i lešnike. Muka ga naterala. U dvorištu porodične kuće ima dva oraha i dosadilo mu je da „čekićari“, kako bi stigao do jezgra oraha i time više zaradio prodajući ih. Slično je bilo i sa lešnicima. Mnogi su se zainteresovali za mašinu kojoj su i „veverice zavidele“. Međutim, Pišta je uočio neke nedostatke, pogotovo kod oraha, gde je ostajala koštana pregrada između jezgra. Zato se usredsredio na lešnike. Ugradio je selektor, koji odvaja lešnike u četiri dimenzije i posle drobljenja na kraju je ugradio mali ventilator, koji odmah odvaja opnu i čisto jezgro je spremno za dalju upotrebu.

-Mogu da uradim drobilicu za širu potrošnju, ali zainteresovanima je, obično, visoka cena, pa sam odlučio da radim uslužno krckanje lešnika. Isto važi i za voće s košticama. Konstruisao sam mašinu koja s lakoćom odvaja koštice višanja, kajsija, trešanja ili semenke kupina. Za sat vremena obradi se stotinak kilograma voća. A kada smo kod voća, imam u bašti desetak stabala kajsija i probao sam da pripremam pekmez, ali sam se uverio da je to robijaški posao. Zato sam uradio automatizovanu napravu za kuvanje pekmeza, pa sada sam pripremim pedesetak kilograma pekmeza za dan i, uz to, mogu da radim i neki drugi posao, a ne da dežuram da ne zagori. Imam i napravu za sušenje voća sunčevom energijom i za 15 sunčanih sati voće je osušeno, s osmehom na licu priča nam Ištvan Radek.

Ali, ne muči njega samo njegova muka. Često puta dođe do novog izume u želji da pomogne drugima. Odavno je u upotrebi igla za tapiserije, kojom se daleko brže, lakše i lepše radi ova vrsta likovnog stvaralaštva. Ovih dana je završio spravu u vidu dva valjka za razvijanje testa u pekarskoj proizvodnji.

-Na taj način ću pomoći snajki, koja u Mađarskoj ima zanatsku radnju za proizvodnju određene vrste grickalica. Svakodnevno pripremi 30 kilograma testa, koje mešilica umesi, ali onda to treba da razvlači oklagijom na 15 milimetara debljine, kako bi se onda sekli štapići određenih dimanzija. Sin i snajka su mi dali određene parametre i uradio sam prototip na ručni pogon, a ako im bude odgovaralo, montiraću elektromotor i sve će biti „na dugme“. Čitav sistem ima lančani prenos i valjci mogu da se pomeraju na razmak po želji. Da je u pitanju prenos pomoću zupčanika, sve bi bilo fiksno. Upravo su minulog vikenda odneli spravu i čekam reakciju, nestrpljiv je Pišta.

Izuzev raznih priznanja na skupovima izumitelja, sopstvenog zadovoljstva i olakšanje u ličnom radu, nema velike koristi od ovog posla. Ali, nikad ne reci nikad.

-Nedavno sam se sreo s prijateljem koji dugi niz godina radi u Nemačkoj na gradilištu. Kaže da čitav dan radi sagnut na postavljanju armature i kada završi radni dan ima jake bolove u leđima. Pošto sam mu rekao šta ja radim, odmah me zamolio da pronađem nešto što će olakšati posao čitavoj „armiji“ ljudi koji rade isti ili sličan posao. Počeo sam da razmišljam i već sam došao do nekih parametara koji su bitni za moj novi izazov, a to je alat za povezivanje armature. Mislim da ću uspeti, a građevinci više neće biti sagnuti, već će stojeći moći da rade. Ako to realizujem, onda bi mogao da osetim i neku materijalnu korist, pošto će se taj izum koristiti u industrijskoj proizvodnji, zaključuje Ištvan Radek.

Nije na odmet i činjenica da svakodnevna „terapija“ u radionici podmlađuje, pa Pišta bači izgleda i oseća se kao mladić.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име