Na najmanje pet mesta na teritoriji opštine Bečej smeće se odlaže ilegalno bez ikakve kontrole i naknada, a takvim se ponašanjem ozbiljno ugrožava životna sredina, a posredno i zdravlje ljudi. Ispada da je čovek sam sebi najveći neprijatelj – onaj ko to čini, onaj koji to nemo posmatra i onaj koji za takav problem ne traži i ne obezbeđuje sistemsko rešenje.
Na smetlišta po bečejskim selima već deset godina nije dozvoljeno da se odlaže otpad.
Kada nekog pitate za bečejsko selo Drljan u Mesnoj zajednici Mileševo mnogi će vam reći, e to je levo od deponije. Na njivi tamošnjeg poljoprivrednika odlaže se sve i svašta, a asortiman se obnavlja iz dana u dan.
Danas smo tamo, u gomili od oko 11.000 tona i visokoj više od tri metara, već dobrano na otresištu koje je izgrađeno da bi mehanizacija lakše stizala do puta i sa što manje blata, naišli na leševe životinja, sanitarije, ali i nameštaj, novogodišnje lampione, odeću, obuću, flaše… Ona u Bačkom Petrovom Selu takođe pokraj puta je nekoliko puta veća i neretko gori.
Procene su da na bečejskim divljim deponijama ima oko 150.000 tona smeća.
Prošle godine je mesna zajednica platila da radna mašina pomeri smeće sa otresišta. Efekata od posla od 150.000 dinara već za par dana nije ni bilo.
U „Potisju“ Bečej, preduzeću koje sakuplja otpad i upravlja sistemom odlaganja otpada, kažu da cena odlaganja šuta i druge vrste smeća koje se može naći na gomilama, ne može biti razlog za to da se odlaže ilegalno. Tarifa za sve vrste otpada je ista. Prošle godine je na deponiju „Botra“ odloženo 1.664 tone šuta, od čega su građani dovezli 332 tone.
Osim prijava nadležnima, treba delovati preventivno. Jedan od načina je nabavka kamera i postavljanje na lokacijama. Međutim, to je za bečejsku lokalnu samoupravu na dugom štapu.
Manje zlo je dozvoliti besplatno odlagane na deponiju nego posle trošiti mnogo više novca na uklanjanje divljih deponija. U manjim mestima odrediti i ograditi parcele na kojima će se legalno odlagati kabasti odpad koji će se kasnije odvoziti na redovnu deponiju. Jasno je da građani npr. Mileševa neće šut dovoziti na deponiju čak u Bečej. Uz to svi u Bečeju dobro znaju lica koja godinama uslužno za novac odvoze traktorima šut i odpad, ali ne na deponiju. Javna tajna.
Inače kamere koje rade na baterije, snimaju na memorijsku karticu i imaju senzor za detekciju pokreta koštaju 12.000 dinara. E, sad Potisje svake godine za reprezentaciju potroši 500.000 dinara. To je 40 kamera godišnje. Plus tako naplaćeni novac od počinioca. Da ne pominjemo 20.000 evra koliko Potisje godišnje plaća usluge advokata umesto da te poslove obavlja pravnik zaposlen u Potisju koji svakako prima platu. To je još 200 kamera godišnje! Tako da izgovor da nema novca za kamere nije istina! Reč je samo o nesposobnosti i nedostatku prave želje. Postavlja se i pitanje da li postoje i neki skriveni motivi? Dakle, da li je iće i piće važnije?
Molim Feješev odgovor.
Bravo za komentar! Ja sam takve NOVE kamere sa garancijom od 2 godine kupio za 70 evra komad. Postavio 4 kamere u voćnjak i snimio komšiju kako mi krade voće i alat! Štetu je naravno morao da plati! Kamere su odlične, a baterija traje nekoliko meseci. Da hoće uradili bi to, a zašto to ne rade to jeste pitanje?