Nasilje se može dogoditi svakoj ženi, i ono nikada nije posledica njenog ponašanja. U to treba da veruje žena žrtva porodičnog ili partnerskog nasilja i bilo kakvog rodno zasnovanog nasilja. Od svih vrsta nasilja prema ženama fizičko nasilje se najčešće prijavljuje nadležnim institucijama i najčešće je i procesuirano, iako to nije jedini tip agresije koju one trpe.
Ekonomsko nasilje podrazumeva situacije kada muškarac: ne daje novac za potrebe porodice, ne dozvoljava da žena ima uvid i pristup porodičnoj zaradi, uzmima zaradu žene, ograničava potrošnju, primorava ženu da napusti posao ili joj ne dozvoljava da se zaposli, manipulativnim radnjama onemogućava joj da napreduje u poslu ili da se školu.
S.P. (identitet poznat redakciji) iz manjeg bečejskog mesta nije mogla profesionalno da se ostvari iako je to želela. Udala se rano, kao i većina njenih prijateljica, rođaka. Kada su deca poodrasla, kod nje se javila potreba da se usavršava, edukuje, napreduje. Njen muž je to izričito branio, jer je mislio da će, kako nam je rekla, na taj način da oseti slobodu i da napusti porodicu, odnosno njega. Živela je kao u zlatnom kavezu. Sa jedne strane branjeno joj je da se profesionalno nadogradi, a sa druge strane živela je naizgled ono što je njena okolina priželjkivala. Ekonomsko nasilje je bio početak kraja. Usledilo je psihičko nasilje, a zatim i fizičko.
Ekonomsko nasilje kao poseban oblik nasilja nije često ispitivano. Iako sve više rodno zasnovanog i nasilja u porodici gde su žrtve žene, završi na sudu, u Osnovnom sudu u Bečeju ne postoje slučajevi koji se tiču ekonomskog nasilja. Razlog zbog čega je to tako verovatno je u tome što žene ne poznaju dovoljno svoja prava, niti to smatraju nasiljem, odnosno krivičnim delom, a trebalo bi.
Žene mogu da prepoznaju ekonomsko nasilje kada vide da li mogu slobodno da odlučuju, da kažu ne, da li se njihovi izbori i odluke poštuju. Ako to nije slučaj, onda je žena kontrolisana preko ekonomskih sredstava što je slično drugim mehanizmima represivne kontrole, odnosno, reč je o nasilju.
U 2016. godini raste broj prijavljenih slučajeva fizičkog nasilja gde je žena žrtva, a od početka godine u Osnovnom sudu u Bečeju do danas vodi se više od 40 postupaka. Do Nove godine taj broj može biti duplo veći u odnosu na broj slučajeva lane, kada ih je bilo 36.
-Taj broj se povećava počevši od 2014. godina kada je sud počeo sa radom, kada je bilo najmanje postupaka. 2015. je bilo nešto više, 2016. je to još više. Mi smo u analizama koje smo radili došli i do podataka da je taj povećan broj, zapravo rezultat i boljeg rada policije i tužilaštva, kao i nešto većeg nivoa svesti kod žrtava nasilja koje su i zbog medijske kampanje i raznih drugih akcija u situaciji da lakše prijavljuju fizičko nasilje. Stvar je u tome da je fizičko nasilje postojalo u tom obimu, ali ga žrtve nisu prijavljivale. Ono što je loše je da takvih predmeta ima mnogo. U prvih devet meseci ove godine postoji više od 40 postupaka za nasilje u porodici, gde je nasilje toliko intenzivno da su stečeni oblici krivičnog dela nasilja u porodici, što je zabrinjavajući podatak. U 2015. godini smo imali mnogo veći broj „procesuiranih nasilja“, ukupno 36 za 2015. Ti predmeti se završavaju u vrlo kratkom vremenskom roku. Postoji 11 postupaka koji nisu rešeni su predmeti „novijeg datuma“, postupci koji su pokrenuti u 2016. godini. Samo jedan slučaj iz 2015. godini nije rešen, i 10 iz 2016, kaže Marko Božović, portparol Osnovnog suda u Bečeju.
Božović ističe da će najavljene izmene zakona pomoći kako žrtvama nasilja u porodici, tako i sudstvu i popraviti postojeći sistem.
-Ono što je od mera predloženo jeste momentalno iseljenje nasilnika iz domaćinstva kada postoji sumnja na nasilje u porodici, odnosno pre završetka postupka. Nije bitno da li je on vlasnik kuće ili stana. Bitno je samo da postoji sumnja da je izvršio nasilje i on se udaljava iz domaćinstva da bi oštećeni bili bezbedni. Imaćemo mere koje će biti precizno definisane vezane za zabranu prilaska, za zabranu komunikacije. I sada postoje, ali nisu se pokazale efikasne u zaštiti od nasilja. Trebale bi da budu mnogo konkretniji i da daju rezultate da se nasilje smanji. Šta će od ovih mera biti konačno još uvek nije poznato, ali je izvesno da se na tome radi, pa će se napraviti bolji sistem zaštite od nasilje koji će i sudu omogućiti da brže reaguje i kažnjava počinioce dela nasilja u porodici, jer svrha tog procesa jeste da se nasilje smanji, navodi Marko Božović.
U prvih devet meseci ove godine u Centru za socijalni rad u Bečeju vođeno je 36 postupaka. U ovdašnjem centru postoji tim čiji je telefon stalno dostupan. Broj dežurnog tima je 063/660-141, a nasilje se može prijaviti i na brojeve Centra za socijalni rad u radno vreme 021/6915-445, 021/6918-420.
-Potpisali smo protokol o saradnji, Dom zdravlja Bečej, Centar za socijalni rad Bečej, sve škole, tužilaštvo, Osnovni sud Bečej, Prekršajni sud Bečej i lokalna samouprava kao nosilac svega toga. Pokušavamo da radimo najbolje što možemo, da postoji jedan tim za zaštitu od nasilja. U tom timu se nalaze psiholog, pedagog i pravnik Centra za socijalni rad, a pored toga postoji dežurstvo, 24 časa, to je pasivno dežurstvo, koje obaveštava bilo koga od članova tima, i mi smo odmah tu. Naš zadatak je da ženu osnažimo, da vidimo šta ona poseduje, šta može da dobije i pripremamo svu potrebnu dokumentaciju da joj pomognemo u tom periodu u kom ona ne može sama sebi da pribavi sredstva za život. Tu se podrazumeva ostvarivanje prava na socijalnu pomoć, jednokratnu pomoć. Ukoliko ima decu, obezbedimo udžbenike, đački pribor i sve ono što je potrebno toj deci. Ako je zima, pomažemo oko ogreva ili računa. Meni je veoma drago što će ovaj novi zakon da kaže da žrtva ostaje u stanu, a da se nasilnik izbacuje, što je najpravednije, kaže direktorka Centra za socijalni rad Svetlana Gagić.
Svest građana da, ukoliko su svedoci nasilja nad ženama, ili znaju za rodno zasnovano i nasilje u porodici, nije na visokom nivou.
-Do sada smo imali samo dva slučaja da su nasilje prijavili sugrađani, anonimno. Niko ne želi da se eksponira, zaključuje Svetlana Gagić.
Žrtvi nasilja u porodici, rodno zasnovanog nasilja, partnersko nasilja, mora se bezrezervno verovati, ističe psihološkinja Danijela Glavaški.
-Bilo koji organ sistema koji se bavi procesuiranjem ove vrste nasilja ne sme da ne veruje žrtvi. Neko ko dođe da prijavi nasilje njemu se bezrezervno mora poverovati i odmah procesuirati nasilje. Obično je to Centar za socijalni rad, jer je manje restriktivna institucija, pa ljudi imaju više poverenja u tu ustanovu. To je mesto gde se žrtvi ne postavljaju pitanja, tu rade stručnjaci koji su edukovani iz ove oblasti i trebalo bi da znaju kako se postupa sa žrtvom. Može da se desi da neko izvlači sekundarnu korist iz toga, ima i takvih slučajeva. Ali, u to se na početku ne sme sumnjati, ističe Danijela Glavaški.
Rodno zasnovano nasilje, naročito u porodici, iako se najčešće dešava u četiri zida, nije privatna stvar, već stvar od javnog interesa. Psihičko nasilje je najčešći vid nasilja i podrazumeva situacije kada vas partner vređa, ismeva, kritikuje, optužuje, preti vam, naziva vas pogrdnim imenima, ponižava, omalovaža vas ili vašu rodbinu i prijateljice, na primer rečima Ti si glupa, vidi kakva ti je majka, tvoje prijateljice loše utiču na tebe.
Takođe, pod ovakvu vrstu nasilja spada i ljubomora, prisluškivanje razgovora, pretresanje tašne, ograničavanje i onemogućavanje komunikacije sa rodbinom i prijateljima.
Pomoć psihologa je prva karika u lancu koja treba da pomogne osobi da prepozna psihičko nasilje, sagleda situaciju i da pomogne da žrtva načini važne korake kako bi se oslobodila nasilnika i nasilja.
Neupućenost u prava, finansijska nadmoć nasilnika, stid od lokalne zajednice, samo je deo prepreka, da žene koje trpe nasilje budu odlučne i procesuiraju nasilnike. Pored fizičkih povreda, žrtva uvek trpi najmanje još jednu vrstu nasilja, a to je psihičko nasilje. Međutim, pred Osnovnim sudom u Bečeju vodi se nekoliko postupaka zbog isključivo psihičkog nasilja.
B. M.(identitet poznat redakciji) iz jednog bečejskog sela živela je lagodan život sa svojim sada već bivšim mužem. Višegodišnja tortura počela je upravo psihičkim nasiljem, koji ona, kako objašnjava, isprva nije ni prepoznala. Čak ni njena bliska okolina nije psihičko maltretiranja smatrala kao takvo, jer je njen život bio materijalno bogat.
Odlaskom u Centar za socijalni rad kako bi pomogla jednoj starijoj rođaci u prikupljanju lične dokumentacije, ugledala je brošure o nasilju, među kojima je prepoznala i ono što ona svakodnevno proživlja – vređanje, ograničavanje komunikacije sa bližnjima, ograničavanje integriteta, privatnosti. Nažalost, ističe naša sagovornica, sada bi drugačije učinila, budući da je razvod zatražila nakon godina i fizičkog zlostavljanja koje je došlo nedugo po psihičkom.
Od svih nas zavisi u kakvom ćemo društvu živeti. Moralna obaveza svih je da nasilje prepoznaju, prijave i da utiču na njegovo smanjenje. Izaći iz nasilnog kruga veoma je težak i komplikovan proces za žrtvu i zavisi od mnogih činilaca.
Važno je da se žena informiše o svojim pravima, a da svaki građanin, ukoliko prepozna rodno zasnovano, nasilje u porodici i partnerskim odnosima, isto i prijavi, jer, nasilje nije privatna stvar. Perfomans Bečejskog udruženja mladih (BUM) realizovan je na Gradskoj pijaci u Bečeju sa tim ciljem. Našminkane, tako da prikazuju povrede usled fizičkog nasilja, aktivistkinje BUM-a nosile su transparente na kojima su, između ostalog, bili ispisani česti izgovori nasilnaka i povodi za nasilje. Poruka BUM-ovaca je da naše društvo treba da ima nultu toleranciju na nasilje, kao i da žrtva nikada nije kriva.
Pored fizičkog, žrtva nasilja trpi i psihičko nasilje, a pored toga neretko i seksualno i ekonomsko.
Akcija Bečejskog udruženja mladih izazvala je oprečne reakcije građana. Jedni su prolazili i nisu se zanimali za to što se na ulazu na pijacu događa, dok su drugi neverice posmatrali o čemu se radi, a pojedini se i raspitivali o performansu.
Projekat „Jednako vredimo – ka efikasnijem informisanju o psihičkom, ekonomskom i fizičkom nasilju nad ženama, sa akcentom na višestruko marginalizovane žene“ realizuje Bečejsko udruženje mladih i putem medijskih sadržaja na portalu MojBečej, uz podršku pokrajinskog Zavoda za ravnopravnost polova.
Kadrovi u ovom videu su ilustracija i ne predstavljaju stvarne događaje
Projekat „Jednako vredimo – ka efikasnijem informisanju o psihičkom, ekonomskom i fizičkom nasilju nad ženama, sa akcentom na višestruko marginalizovane žene“ realizuje Bečejsko udruženje mladih i putem medijskih sadržaja na portalu MojBečej, uz podršku pokrajinskog Zavoda za ravnopravnost polova.
