Ustao sam rano ujutru lepo naspavan. Znao sam da cu danas samo da se izležavam odmah nakon što spremim dva izveštaja. Obaveze moraju biti odrađene! Smeštaj je 4 evra po noći. Ako ćemo realno za te novce je odličan.
Ono što me muči jeste internet. Upravo ono što mi je najpotrebnije. Radio sam dugo na izveštajima i nadam se da su vam se dopali. Oprostite što je bilo malo slika to je zato što biste čekali tri dana na još koju sliku. U cenu od 4 evra uključen je i doručak. Dobiju se njihove male lepinjice, crni čaj, malo nekog čudnog namaza, jedno kuvano jaje, trouglasti sir i kašičica pekmeza. Črni čaj me je odmah podsetio na Mongoliju. Ne volim ga pa ga ne volim.
Stavio sam u usta koji zalogaj od doručka i izašao napolje da se prošetam. Muslimani su inače fini ljudi, uvek voljni da pomognu ako mogu. Tako ih i Kuran uči i to mi se mnogo svidelo kod njih. Ali da su prljavi, prljavi su žestoko. Ulice su pune peska, to im vetar i kiše donose i to je razumljivo. Smeće bacaju iz kola, dok šetaju i to bez imalo sramote. Kao da je uradio neku dobru stvar.
Kupio sam flašicu vode, nakon što sam je ispio, nosio sam je dva cela ćoska jer nije bilo ni jednog kontejnera ili bar kante. Jedna mi se našla na putu ali je bila vezana kanapom da se ne koristi. Zbunila me pojava skroz. Seo sam na sredinu kružnog toka, tu im se nalazi kao mali trg sa visoko viorećom zastavom Egipta koji je ostao kao podsetnik početka revolucije.
Sedeo sam tu sam i posmatrao ljude oko sebe. Nisam nikako mogao da se opustim zbog silnih zvukova sirena iz automobila. Nikad necu razumeti čemu ljudi toliko sviraju. Bukvalno nema jedna sekunda tišine od zvukova sirene. Stalno mi budi neki stres i kad čujem jednu isti sirenu više puta moram da se okrenem da vidim jel meni neko svira.
Po mojoj nekoj proceni cela Srbija kad bi svirala u isto vreme, u proseku koliko svako od nas svira inače, ne bismo uspeli da nadjačamo zvuk na jednom kružnom toku u Egiptu. Pokušao sam da se adaptiram i da počnem da gledam kako se ljudi ponašaju. Možda grešim ali ljudi izgledaju srećno. Skoro sve mlade devojke su bile sa minimalno maramama na glavi. Kako su dolazile tako su se upoznavale i pridruživale igri vijanja. Ja se ne sećam do koje godine sam se igrao vija ali ove devojke imaju oko 20godina. Momci s otprilike istim brojem godina su stajali u krugu i igrali nešto slično našim crvenim rukavicama. Bilo je interesantno za posmatrati, kao da gledam u prošlost bar 15 godina.
Nakon trga sam otišao da vidim reku Nil. U Kairu se i ne moze videti njena prava lepota. Ovde izgleda više kao neka prljava bara nego reka. Na daljem putu ka Sudanu ću videti njene prave čari. Svratio sam i do egipatskog muzeja, nažalost samo spolja, jer vikendom naplaćuju vise. Sačekacu radni dan i posetiti ga za manje novca.
Na putu ka hostelu sam video dosta automobila iz bivše Juge. Tristaća sam spazio, zatim stojadina i jugo floridu. Video sam i kojeg kragujevackog Punta, otkud njega kad nema više Tita, zapitao sam se… Kairo kao grad je poprilično jeftin. Ovo je mesto za naš džep. Za razliku od Grčke i Izraela ovo je zemlja blagostanja po ekonomskom pitanju.
Stigao sam u hostel i zamolio da mi operu stvari. Nakupilo se prljavog a nema potrebe da mi smrde u autu. Dosao u smeštaj, podelio drugi post i legao da odmaram. Sutra je veliki dan, posećujem našu ambasadu.
