Prelepo je bilo zaspasti ispod milion zvezda, ali je toliko naporno bilo buđenje zbog hiljade muva. Sunce izlazi već oko pola šest ujutru i u momentu postaje nepodnošljivo za spavanje, kako zbog toplote tako i zbog muva.
Jousif se skroz prekrio i nesmetano spava. Nisam hteo da ga budim još, sinoć smo kasno legli. Sređivao sam Rina, oprao zube i ta već neka standardna jutarnja priča. Jousif se probudio i ponudio mi da se istuširam. Nisam očekivao hidromasažnu tuš kabinu, ali takođe nisam ni očekivao da ću dobiti bokal vode, stolicu i sapun ispred sebe. Želeo sam da upoznam sve običaje, da upijem maksimalno pa sam bez oklevanja ušao i ovo video kao novo iskustvo. Iznenadili biste se koliko je malo vode potrebno da se čovek kompletno okupa. Ja sam lično gledao i ostao u neverici. Inače sam jedan od onih koji uživa tokom tuširanja i kadar sam da provedem i do 30 minuta pod mlazom vode. To je nešto što će se definitivno promeniti u mom zivotu.
Dok sam čekao da se Jousif istusira pokazivao sam njegovim rođacima slike iz kamere sa putovanja. Jedan mališa se oduševio ugledavši sliku mene u skoku, a u pozadini piramide. Napravili smo mali fotosešn i uspeo sam da on bude glavni akter na sličnoj slici. Nakon toga smo se Jousif i ja prošetali i usledio je rastanak. Mom bratu Jousifu želim sve najlepše i da mu se ispuni zivotni plan, a to je da ode u Ameriku. Rekao je da će me pozvati na svadbu da igramo, tako da Ivka, imaš domaći zadatak!
Veći deo dana sam vozio. Ponekad od silnog razmišljanja zaboravim da jedem. Primetio sam malo da sam smršao, ali moja ishrana je tokom ovog putovanja samo kolateralna šteta. Unapred sam pripremio majku, a ovim putem želim i drugu majku Vericu da pripremim na obimne ručkove kad se vratim! Preko zime sam radio na Kopaoniku u Pajinom Preslu. Novootvoreni ski bar i restoran ima boli glava hranu, ali pasulj je nešto što uvozimo iz samog raja, pa prodajemo, jer drugog objašnjenja nema. Nakon celodnevnog rada ujutru me probudi miris kuvanog čorbastog pasulja. Nema mi lepšeg osećaja, nego kad vidim dva kuvara, Želju i Nidžu, kako zajedničkim snagama rade na tom savršenstvu. Dok vam ovo pišem “suza” mi iz usta kreće, jedva cekam zimsku sezonu, a do tada majke moje, šta da vam kažem, ima da se kuva.
Put kroz ceo Sudan je dobar, međutim, poslednjih stotinak kilometara do granice sa Etiopijom je put sličan onom u Rusiji s kojeg smo sleteli s puta. Vođen prethodnim iskustvom, spuštam ga u drugu brzinu i laganom cik-cak vožnjom izbegavam rupe. Na granicu dolazim taman kad je pao mrak. Pošto je vidljivost jako slaba, a ne znam kakav me put čeka, odlučujem da ovde prespavam. Granični prelaz nije kao tipičan prelaz. Ovde je kao neki vašar, tako da sam seo da jedem pre samog spavanja. Ljudi znaju engleski i vrlo se dobro tretiraju prema turistima. Ljubaznost im je na najvišem nivou. Spuštam sedište, iznenađen što i dalje imam neta, malo surfujem i zatvaram oči.
