Došao je i taj dan. Probudili smo se, pogledali se i počeli da se smejemo. Upravo na ovom mestu, u ovom Livingstonu, nakon putovanja dugog 2.500 kilometara će nam se putevi razići. Ja sam se spakovao i spremio stvari u Rina. Džona nije imao potrebu za ovim jer ostaje tu bar još jednu noć. Otišli smo na doručak i po prvi put nismo koristili telefone.
Čak ni mene nije interesovao internet. Malo smo pričali, malo ćutali. Odveo me je na kafu jer zna da volim da popijem dobru kafu. Kaže da je gledao preko „Trip Advisor” sajta i našao kafić sa kvalitetnom kafom. Dobar je Džona momak. Prošetali smo se po gradu i vratili se do hostela. Prvi konzul Vladimir nas je pred polazak, pored pranja kola i zatamnjivanja stakala opremio i sokićima, vodom i grickalicama.
Grickalice smo odmah pojeli, a pred rastanak sam podelio od tečnosti šta nam je ostalo i dao mu dve „Da, naravno” kaše da ima. Želeo sam da budem siguran da će bar nešto imati da popije i pojede. Pozdravili smo se i po poslednji put mi je poslužio kao rikverc.
Put me je vodio nazad ka vodopadu. Stao sam na nekom mostiću jer sam saznao da možda mogu da zapazim krokodila. Nažalost, ništa od njih. Nastavio sam put, a pored mene je bilo ogromno drvo zvano baobab. Za ovo drvo stoji jedna legenda koja kaže kad je Bog pravio svet i kad je došao dan kada će ceo biljni svet da postavi, za poslednju sadnju je stavio baobab drvo. Međutim, Bog nije dobio nikakav „odgovor” od drveta. Nije htelo da raste. Pokušao je ponovo da ga stavi u zemlji. Ništa. I Bog nakon nekoliko pokušaja odluči da ga postavi naopačke i tako reši svoj problem. Zato mu krošnja podseća na korenje. Sale, jesam je dobro ispričao? Nastavljam dalje i dolazim na granicu. Oduševljen sam ovom profesionalizmu. Za nepunih sat vremena sam bio na zimbabskoj strani, a još sam se u međuvremenu i ispričao sa graničarima.
Nisam hteo da se izlažem dodatnom trošku i da gledam vodopade sa ove strane, jer sam čuo da je ovaj termin za posmatranjem lepši sa zambijske strane, a to je već obavljeno. Nastavio sam malo dalje i ušao u grad Viktorijini Vodopadi. Prelep turistički grad! Podseća me na kaubojske gradove iz Amerike. Iskreno, ne znam zašto se nisam zaustavio da uživam u ovom gradiću. Samo sam ispravio pogled i stisnuo gas. Želeo sam da po danu stignem do Bulavajo grada. Vozio sam potpuno sam. Malo mi je vreme sporije prolazilo nego prethodnih nekoliko dana sa Džonom. Slušao sam muziku i čekao da naletim na slona. Jako ću biti razočaran ako ne vidim slona posle putovanja po celoj Africi! Uzbuđen sam bio kad sam video znak za oprez, a na njemu slika slona. Utišao sam i muziku samo da ga ne uplašim. Džaba. Vozio sam dugo i već je pao mrak. Video sam da mi se lampica za akumulator nakon nekih većih ležećih policajaca upalila. Nastavio sam put, imao sam još desetak kilometara do centra. U međuvremenu primećujem kako mi se obaraju svetla.
Sve manje i manje vidim. Znao sam šta je u pitanju. Požurio sam da stignem do svetla grada i zaustavio se ispred salona lepote. Preko puta je bila benzinska pumpa, a ispred mene ženski salon lepote sa širom otvorenim vratima. Ne znam šta je mene nateralo, ali ja sam ušao u salon lepote u kojoj su bile dve devojke. Jedna je drugoj radila nokte. Pitao sam ih da li se plaća parking ispred i dobio zadovoljavajući odgovor. Zatim sam pitao da li znaju nekog automehaničara i radnica se ponudila da pozove svog muža. Nisam želeo da joj oduzimam vreme dok radi pa sam rekao da ću otići na benzisku pumpu da pitam. Brzo me je zaustavila i upozorila da to ne radim. Oni će sigurno pokusati opljačkati i mene i Rina, pošto će znati da će tu prenoćiti. Pozvala je muža koji je bio dva lokala pored i on me je pitao šta je problem. Objasnio sam mu i ne znam odakle se on pojavio sa ispitivačem akumulatora. U tom momentu, kako sam otvorio haubu zaustavlja se tip iz kamioneta i nudi mi svoju pomoć. Dao sam mu do znanja da mi pomoć nije potrebna. Dečko pod imenom Džejms je automehaničar i ima svoju radnju. Objasnio sam mu problem.
Napunili smo moj akumulator njegovim i videli da sve funkcioniše. Pipnuo je jednu žicu na alternatoru i rekao je da je samo malo olabavljena i zbog toga sam gubio struju. Prišao sam sa mehaničkim problemom u ženski salon lepota, a nakon pet minuta sam vozio Rina bez problema. Čudni su, ali vrlo efikasni Njegovi putevi. Džejms mi je pomogao i da nađem smeštaj. Nakon toga sam s njim otišao da jedem i častio sam ga koka kolom za pomoć. Nije hteo ništa drugo.
Uzeo sam mu broj telefona i sutra ću ga pozvati da se vidimo.
Vratio sam se u smeštaj i sve vreme proveravao imejlove. Čekam vrlo bitne informacije od kojeg mi zavisi krajnji ishod ovog putovanja. Uskoro ćete saznati, a nadam se da će vesti biti lepe.
