Jedna od preporuka Državne revizorske institucije (DRI) nakon kontrole finansiranja i poslovanja opštine Novi Bečej za 2015. godinu je da se ugovori o delu ne zaključuju za poslove u okviru delatnosti poslodavca.
Dodajmo da je redakciju portala MojBečej.rs zanimao je broj komisija i radnih tela koji postoje u opštini Bečej. Ta je oblast problematična sa stanovišta Državne revizorske institucije, jer u pojedinim opštinama postoje komisije i slična tela, a da to nije opravdano ili je to već delatnost opštine i postoje zaposleni koji obavljaju taj posao, odnosno, dobijaju platu za to. Pored toga, DRI navodi da je problematična, čak, nedozvoljena naplata rada u tim telima, ukoliko se to radi u radno vreme ili je u opisu posla onog ko je član komisije.
U opštini Bečej DRI nije boravila 2016. godine, a kontrala državnih revizora očekuje se u narednim godinama.
Pored toga, DRI kaže da se ne preuzimaju obaveze na osnovu pisanog ugovora ili drugog pravnog akta, kao i da se rashodi izvršavaju na osnovu izvorne računovodstvene dokumentacije koja mora biti sačinjena i potvrđena u pisanoj formi pre plaćanja obaveze i da se računovodstvene isprave potpisuju od lica koje je ispravu kontrolisalo i lica odgovornog za nastalu poslovnu promenu.
Naime, prema navodima DRI-a Opština Novi Bečej je za prikupljanje podataka o stanju, vrednosti i kretanju nepokretnosti u svojini opštine Novi Bečej po osnovu ugovora o delu sa pripadajućim porezima i doprinosima platila od 103.000 dinara, a za obavljanje poslova koji nisu van delatnosti opštine Novi Bečej kao titulara javne svojine – opštinske svojine, što je suprotno članu 199. Zakona o radu. Na taj način postupljeno je suprotno članu 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu.
Dalje, državni revizori navode da je opština Novi Bečej platila za noćenje i pansionsku ishranu u hotelu „Tiski cvet“ 577.000 dinara bez prethodno preuzete obaveze zaključivanjem ugovora što je suprotno članu 56. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je propisano da korisnici budžetskih sredstava preuzimaju obaveze na osnovu pisanog ugovora ili drugog pravnog akta ukoliko zakonom nije drukčije propisano i bez sprovedenog postupka javne nabavke, s tim da za to nisu ispunjeni uslovi propisani članom 7, 7a i 39. stav 2. Zakona o javnim nabavkama, što je suprotno članu 31. Zakona o javnim nabavkama. Na taj način postupljeno je suprotno članu 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu.
Takoše, opština Novi Bečej pre plaćanja rashoda za noćenje i pansionsku ishranu u hotelu „Tiski cvet“ u iznosu od 577.000 dinara nije utvrdila količinu i kvalitet izvršene usluge i o tome sastavila zapisnik ili pisanu potvrdu o prijemu izvršene usluge ili na drugi odgovarajući način potvrdila postojanost izvršene usluge kao poslovnog događaja. Na taj način postupljeno je suprotno članu 58. st. 1. i 2. Zakona o budžetskom sistemu.
DRI ističe da uzorkovana računovodstvena isprava (račun) u iznosu od 577.000 dinara nije potpisan od lica koje je ispravu kontrolisalo i odgovornog za nastalu poslovnu promenu, što nije u skladu sa članom 16. stav 7. Uredbe o budžetskom računovodstvu.
Pored toga, opština Novi Bečej platila je kotizaciju za učešće na 5. Konferenciji SEET 2015 u iznosu od 289.000 dinara, a da za taj rashod nije izdata faktura i nije podnet izveštaj o korišćenju sredstava kojima se potvrđuje postojanost izvršene usluge kao poslovnog događaja. Na taj način postupljeno je suprotno članu 58. st. 1. i 2. Zakona o budžetskom sistemu.
Državni revizori ističu da uzorkovanu računovodstvenu ispravu (profaktura) u iznosu od 289.000 dinara nije potpisalo lice koje je ispravu kontrolisalo i odgovornog za nastalu poslovnu promenu, što nije u skladu sa članom 16. stav 7. Uredbe o budžetskom računovodstvu.
Dragomir Pop – Mitić iz Koalicije za nadzor javnih finansija kaže da DRI veoma značajna u sistemu kontrole javnih finansija, naročito u lokalnim samoupravama i da se njenih izveštaja može zaključiti da je dodatna kontrola javnih rashoda preko potrebna.
-Nalazi DRI nas još više uveravaju u neophodnost uspostavljanja budžetskih inspekcija i internih revizija u svim opštinama. Time bi se predupredile greške i nepravilnosti koje su često zasnovane na nemaru i neznanju, a ne direktno sa umišljajem. Posebnu pažnju treba posvetiti slučajevima kada se za poslove koji se obavljaju u radno vreme i koje su u nadležnosti opštine, odnosno posao službenika, isplaćuju naknade ili bonusi. U ovom se slučaju postavlja pitanje racionalnog i svrsihodnog trošenja novca građana, kaže Pop – Mitić iz Koalicije za nadzor javnih finansija.
Kako praksa da se novac troši bez kontrole i često bez potrebe može da uzme maha, govori i izveštaj o reviziji svrsishodnosti „Opravdanost formiranja komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru“ Državne revizorske institucije iz jula ove godine u kom se navodi da se stotine miliona dinara poreskih obveznika troše na plaćanje komisija bez jasnih kriterijuma i bez kontrole njihovog rada.
Način formiranja i rada komisija u javnom sektoru Republike Srbije, bez utvrđenih kriterijuma i nedostatka kontrolnih funkcija, nije usmeren ka ekonomičnom i efikasnom upravljanju resursima. Manje od dva odsto korisnika javnih sredstava u 2014. godini izdvojilo je skoro milijardu dinara za komisije. Ne vode se jedinstvene i sveobuhvatne evidencije o komisijama, osnivači komisija u velikoj meri nisu definisali rok završetka posla, što dovodi do toga da komisije traju godinama. Takođe, ne postoje ili nisu jasno definisani kriterijumi za osnivanje komisija, broj članova i visinu naknada za rad u komisijama, što stvara rizik od prekomernog trošenja sredstava. Rukovodioci organa koriste diskreciono pravo u određivanju naknada, što dovodi do velikih razlika u načinu obračuna i visini naknada. U najvećoj meri se rad komisija preklapa sa redovnim poslovima organa. Članovi komisija primaju platu za redovan rad i ostvaruju naknadu za rad u komisijama. Rukovodioci formiraju komisije za obavljanje istih ili sličnih poslova koji su u izvornoj nadležnosti subjekata revizije, zbog čega se isti posao dva puta plaća. Različiti organi subjekata revizije formiraju dve komisije sa istim ili sličnim zadatkom, rukovodioci u najvećoj meri ne preispituju opravdanost postojanja i svrsishodnost rada komisija što za posledicu ima veliki broj komisija i značajna sredstva koje se izdvajaju za njihov rad. Nadzor, praćenje i izveštavanje o radu nisu usmereni ka efikasnom radu komisija. Realizacija zadataka i održavanje sednica nije uslov za isplatu naknada za rad u komisiji. (Ne)zainteresovnost rukovodstva za efikasnost rada komisija, dovelo je do povećanja/smanjenja isplaćenih naknada za rad komisija u periodu 2013 – 2015. godine, navodi se u i izveštaju o reviziji svrsishodnosti Državne revizorske institucije.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta „Otvoreno o korupciji: Za više transparentnosti i odgovornosti u potiskim javnim finansijama“, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
