Predsednik opštine Novi Bečej Saša Šućurović odabrao je da se na nesvakidašnji način zahvali radnicima koji su zaslužni što je to mesto, kao i okolna naselja, tokom cele godine izuzetno čist i uredan. On i njegovi saradnici posluživali su tridesetak radnika Javno preduzeća „Komunalac“ u četvrtak 26. septembra u „Tiskoj kući“, na obali reke.
Prvi čovek opštine kaže da je ovo jedan od načina da im se pokaže koliko je cenjeno ono što rade za svoj grad. „Ovo je jedna lepa tradicija gde se lokalno rukovodstvo oduži ljudima koji održavaju naš grad i vode računa da bude čist i bolji nego drugi gradovi. Naše komunalno preduzeće naročito se istakne za vreme trajanja „Velike Gospojine“, gde imamo deset puta više posetilaca nego što imamo stanovnika. Samim tim „Gospojina“ koja je četvrta manifestacija u Srbiji, postaje po organizaciji i čistoći sigurno manifestacija broj jedan u Srbiji i regionu“, rekao je Saša Šućurović. Zahvaljujući sa na ukazanoj pažnji, ružama i zahvalnicama Sofija Blažin, diplomirani pejzažni arhitekta u JP „Komunalac“, rekla je da se u toku cele sezone maksimalno trude da Novi Bečej bude čist i pun cveća. „Priprema počinje u januaru planiranjem za sledeću sezonu na osnovu čega radimo i raspoređujemo cvetnjake. Imamo stalnu postavku zaposlenih radnika, koje svakog dana vidite da čiste grad i trude se da svakog jutra, kada ljudi krenu na posao, bude čist i uredan. Kada počne sama proizvodnja cveća, pošto mi u „Komunalcu“ sve ovo cveće koje se nalazi u Novom Bečeju proizvodimo, imamo još osam žena koje nam pomažu. Posle toga sledi jedno redovno održavanje i svakodnevno zalivanje. Naši Novobečejci su zadovoljni ovim što mi radimo i oni su ti koji čuvaju da sve ostane tako lepo“, rekla je Blažin. Gabrijela Poša, radnica JP „Komunalac“, kaže da im ovakve pohvale prijaju i ohrabruju ih da i dalje ulažu napore. „Mi mnogo volimo svoj posao i trudimo se da uvek sve bude čisto, svakog dana smo angažovani i svakog dana obilazimo sve terene. Volimo da je lepo i volimo naš grad, a volimo i kad nas hvale, to nam daje snage da se trudimo još više. Najteže u ovom poslu je kad nam neko pokvari to što smo uradili, a mi se trudimo. Nekad ostajemo i duže da bismo sve završili, a neko onda gazi i čupa cveće“, iskrena je Poša.
