Hiljade ždralova zaustavilo je ovog meseca svoj let sa severa na jug kako bi skupilo energiju za nastavak puta na jednom od najvećih odmorišta za ove ptice u regionu, na Slanom Kopovu. Ovaj specijalni rezervat prirode ugostio je prethodnog vikenda i sve one koji su u okviru Trećeg festivala ždralova želeli da se upoznaju sa ovim zanimljivim pticama i saznaju ponešto novo o prelepoj prirodi koja nam je nadomak ruke, a pod pritiskom svakodnevnog života nam najčešće izmiče.
Lovačko udruženje Novog Bečeja, Kancelarija za mlade i Turistička organizacija opštine, nastavili su organizaciju ovog festivala, koji je započeo kao ideja u okviru prekograničnog projekta između Srbije i Mađarske, objašnjava Silvija Šimončik, biolog i stručni saradnik u SRP „Slano Kopovo“.
– Opština Novi Bečej je bila nosilac tog projekta, a zamišljeno je da jedan vikend godišnje posvetimo fenomenu migracije ptica, odnosno seobi ždralova koja se intenzivno dešava preko SRP „Slano Kopovo“, zbog čega je ono međunarodno priznato i značajno područje. Festival smo osmislili kao oblik druženja, ali i edukacije, pre svega, dece, kroz razne kreativne radionice. Na taj način se deca upoznaju i sa prirodnim vrednostima SRP „Slano Kopovo“, ali najviše sa ždralovima. Nakon toga, pošto se sve dešava u popodnevnim časovima kada ždralovi i dolaze na Slano Kopovo, da prespavaju u velikim, masovnim jatima, deca imaju priliku da vide, čuju i osete tih trenutno osam hiljada ždralova koji borave na rezervatu, a inače ih ima i do sedamnaest hiljada, što je maksimalna zabeležena brojnost na Slanom Kopovu, objasnila je. Priča o Slanom Kopovu iz godine u godinu sve se više širi, a povećava se i broj zaljubljenika u prirodu koji uživaju u blagodetima ovog prirodnog rezervata. Tokom godine radi se i sa decom opštine Novi Bečej, koja uvek sa oduševljenjem napuštaju Slano Kopovo, potvrđuje Spomenka Kočiš, učiteljica OŠ „Josif Marinković“.
– Učestvovali smo još na prvom festivalu ždralova, na maskenbalu i deca su bila oduševljena. Tada su neki možda i prvi put videli kako izgleda ždral. Kasnije smo se uključivali svaki put kad smo bili pozvani. Ove godine smo se odazvali u malom broju, zbog lošeg vremena. Mislim da su deca oduševljena ovakvim radom, dolaskom, radionicama i da ovako mogu mnogo toga da nauče, a uz to negujemo očuvanje prirode, naročito ovog našeg rezervata. Čini mi se da smo zaboravili da povezujemo decu sa prirodom, što je od izuzetnog značaja. Silvija ima izuzetan pristup deci, jer ih na veoma lak način uvodi u svet Slanog Kopova i šteta je što to zaista ne radimo češće. Ovakve radionice bi mogle da budu čak i jednom mesečno, prilagođene različitim uzrastima, kazala je učiteljica.
Zbog plesa ždralova sa Slanog Kopovo, njihovog karakterističnog oglašavanja i pogleda na jezero prekriveno hiljadama jedinki ove ptice, vredelo je istrpeti loše vreme i blatnjav put, što će potvrditi svako ko je u subotu krenuo put Slanog Kopova. Takav je slučaj i sa grupom stranaca iz četrnaest zemalja koji su nakon posete Slanom Kopovu oduševljeno nastavili put do kuće, u Beograd. Mirjana Krstulović koordinator je Kluba „InterNations“ za kulturne delatnosti.
– Ovaj klub okuplja strance koji žive u Beogradu. Organizovali smo izlet na Slano Kopovo u želji da vidimo ždralove koji u velikom broju sleću ovde tokom svog leta sa severa na jug. Veoma smo iznenađeni i zadovoljni, jer smo videli i saznali mnogo toga što do sada nismo znali i naročito o rezervatu prirode „Slano Kopovo“, kao i lovačkom udruženju koje se brine o tom rezervatu. Ovog puta nas je dvadeset i sedmoro iz četrnaest zemalja: iz Engleske, Nemačke, Australije, Novog Zelanda, Danske, Austrije, Makedonije, objašnjavaju gosti iz Beograda.
