Bečej ima dugu i kontinuiranu vaterpolo tradiciju. U prvim posleratnim godinama počelo je između dve ustave na ušću kanala u Tisu. Bilo je i dovoljno igrača i puno publike. Vaterpolo klub iz Bečeja nastupao je po čitavoj Jugoslaviji igrajući sa sebi ravnima.
U okviru stare Jodne banje 1963. godine izgrađen je olimpijski bazen čime su stvoreni još bolji uslovi za treninge i utakmice. Uspesi tako ojačanog kluba stvorili su u opštini i pokrajini raspoloženje i podršku za izgradnju sportskog centra sa pokrivenim bazenom koji je otvoren 1988. godine. Time su porasle ambicije i želja za višim stepenom takmičenja. Početkom osamdesetih godina pojačava se igrački sastav i u klub dolaze neki od najkvalitetnijih igrača: Nenad i Predrag Manojlović, Đoko Popović, Siniša Šegrt itd. U klubu se poboljšava stručni rad i angažuje se Vlaho Orlić za savetnika i sportskog direktora.
Posle toga Bečej postepeno postaje sve važnija tačka vaterpolo sporta ne samo u Jugoslaviji nego i u svetu. Svake godine održavali su se turniri sa učešćem najjačih svetskih vaterpolo reprezentacija. Zahvaljujući pomoći privrede i sam klub je dobro napredovao. Zbog izuzetne popularnosti vaterpola u to vreme ovaj sport je treniralo oko 200-250 dece. Istina, glavninu prvog tima činili su najbolji domaći igrači koji su došli iz drugih klubova kao i nekolicina inostranih. Posle odlične organizacije Arena final four na domaćem terenu i osvajanja titule prvaka Evrope 2000. godine u Vaterpolo klubu Bečej dolazi do pada tenzija i otrežnjenja. Nastupa i biološka smena generacija u rukovodstvu i među igračima i klub je zapao u višegodišnju krizu. Bilo je nekoliko pokušaja da se pospeši rad u klubu ali se uglavnom tavorilo.
Jedan od članova tima koji je postigao najveći uspeh osvajanjem titule prvaka Evrope je i Bečejac Goran Krstonošić. Posle napuštanja svog kluba Goran je igrao za klubove u Rusiji, Italiji, Saudijskoj Arabiji i na Malti. Mislio je da je time njegova karijera igrača završena. Povratkom u Bečej posvetio se radu sa mladima i nastojao je, uglavnom uz pomoć roditelja čija deca treniraju, da oživi bečejski vaterpolo. Zapazilo se to i u Vaterpolo savezu, pa je Bečeju više puta dodeljivana organizacija značajnih turnira i grad je svaki put bio dobar domaćin. I publika se masovno vratila vaterpolu.
Vaterpolo ponovo trenira više od 200 dece, što je maksimum zatvorenog bazena u dnevnom rasporedu treninga. Prvu ekipu sada sačinjavaju mladići od 15 do 23 godine. U sadašnjem momentu sastav čini 17 igrača. Oni zajedno igraju tek dve-tri godine i u proseku su prilično mladi za nastupe u ovoj konkurenciji.
Na veliko iznenađenje postižu odlične rezultate. Upravo su pobedili u Fajnal foru u Prvoj B ligi i pripremaju se za baraž za ulazak u Prvu A ligu. Tako mladoj ekipi potreban je i neko iskusniji pa je predsednik kluba Goran Krstonošić u svojoj 44. godini ponovo aktivni igrač. U zavisnosti od značaja susreta i od trenutne situacije u bazenu on igra ili celu utakmicu ili onoliko vremena koliko je potrebno da bi ulio samopouzdanje ekipi. Glavni teret prepušten je mlađima. Najmlađi u ekipi, sa 15 godina, jeste Goranov sin Nikola. Na njega saigrači ozbiljno računaju i lopta je često u njegovim rukama, pa posle završi u protivničkoj mreži. Tako u istoj ekipi igraju otac i sin, što baš nije čest slučaj u bilo kom sportu. Goran ima dvojicu sinova, ali stariji ne pokazuje interesovanje, dok je mlađi rođen za ovaj sport.
On je u porodici treća generacija vaterpolista. Goranov otac Aleksandar je igrao vaterpolo, a zatim je bio trener muških i ženskih timova u domaćim i stranim klubovima i selektor nekoliko domaćih i stranih reprezentacija. Nikola je sa 14 godina ušao u prvu ekipu i njegov potencijal nagoveštava da će postati vrhunski igrač. Izgleda da je Vaterpolo klub Bečej ponovo na putu da povrati renome, ali u okviru realnih ambicija. Ako to ne uspeju ove godine, sledeće godine ovi mladi momci će još fizički ojačati i biti iskusniji pa će verovatno ostvariti svoj cilj ulazak u Prvu A ligu. Klub nema mogućnosti da angažuje pojačanje sa strane i svi igrači su bečejska deca. Tu nastaje problem jer taman kada dostignu igračku zrelost odlaze u veći grad da se školuju pa će prvi tim opet popunjavati juniori.
Potreban je entuzijazam pojedinca da bi se nešto pokrenulo i održalo pa da tek onda institucije shvate značaj i pomognu. U prošlosti je vaterpolo u Bečeju možda bio previše privilegovan dok je sada prilično zapostavljen. Trenutno je najpopularniji fudbal koji ima još veću tradiciju ali je vaterpolo dugo bio brend grada i trebalo bi da lokalna samouprava ovaj sport što više podržava. Od vaterpola grad ima znatne koristi, materijalne i nematerijalne. Odigravanjem ligaških utakmica, održavanjem turnira i dolaskom raznih domaćih i inostranih ekipa na pripreme pomaže se lokalna privreda i promoviše se grad.
Piše: Vojin Reljin
