Postoji potencijal da svaka opština, pa samim tim i Bečej, postane primer dobre prakse, jer je potpuno izvesno da će statuti lokalnih zajednica biti menjani do kraja 2015. godine, prema Akcionom planu za borbu protiv korupcije, koji obavezuje i lokalne samouprave, rekao je programski direktor Transparentnosti – Srbija Nemanja Nenadić. Na skupu u Bečeju, čiji su inicijatori, pored pomenute organizacije i predsednik opštine Vuk Radojević zajedno sa Bečejskim udruženjem mladih, zaključeno je da zbog toga i javne rasprave treba urediti na način kojim bi se došlo do rezultata u borbi protiv korupcije. Kako su se učesnici tribine složili, ovoj oblasti valjalo bi pristupiti proaktivno.
– O pitanjima korupcije veoma je važno da se raspravlja i na lokalnom nivou. Zašto ne učiniti neki korak napred? Bilo to kroz formalno menjanje statuta, bilo kroz utvrđivanje nekih posebnih pravila koja se tiču javne rasprave, a koja će da se poštuju, istakao je Nemanja Nenadić i dodao da su javne rasprave jedan od mehanizama kojim se korupcija može umanjiti, ali i sprečiti. Ono što na dugi rok doprinosi borbi protiv korupcije, kako je on još kazao, jeste jačanje poverenja u institucije, bilo da je reč o institucijima na lokalu, pokrajini ili republici.
– Ovim se pitanjima bavimo zato što je korupcija uvek vezana za proces donošenja odluka. Najopasniji oblici korupcije su oni kada se „kupuju“ pravila tako da se prilagode tačno određenoj grupi ili pojedincu. Tako, javne rasprave s jedne strane, i uređeno lobiranje s druge bi trebalo da omoguće da se borimo sa tim problemima, zaključio je Nenadić. U domenu javnih rasprava u Srbiji dosta se toga u formalnom smislu napredovalo od prošle godine, ali u praksi to i nije tako, apostrofirano je na skupu.
– Kako su javne rasprave uređene u Srbiji? Imate jedan zakon koji se time direktno bavi a to je zakon o Državnoj upravi. Tamo piše da se javne rasprave, u pripremi zakona, organizuju onda kada postoji naročito interesovanje javnosti ili kada se novim zakonom ta materija uređuje na neki bitno drugačiji način. Sa tim zakonskim okvirom je problem taj što je nedorečen – ne znamo kako će se utvrditi da li za neku temu postoji poseban interes javnosti, niti ima jasnog kriterijuma da li dolazi do bitnih promena u legislativi. Još je gore što se ne zna na koji način će javna rasprava biti organizovana ako se utvrdi da za njom ima potrebe i šta će se desiti ukoliko do nje ne dođe. To je sve zakon ostavio nedorečenim. S druge, na primer, u Poslovniku Vlade je donekle precizirano da se rasprava vodi o nacrtu zakona koje neko ministarstvo pripremi, da se utvrđuje program javne rasprave, da Vlada može da „vrati“ zakon koji nije prošao javnu raspravu. Uvedeno je od aprila prošle godine da se svi predlozi zakona šalju na javnu raspravu, osim izuzetaka kao što su neki međunarodni ugovori i manjih izmena i dopuna. Uvedeno je i pravilo da se svi zakoni postavljaju na sajt ministarstvo koje ga je pripremalo i na portal „E – uprava“. Imamo i pravilo da javna rasprava mora da traje najmanje 15 dana kako bi se dostavile primedbe i da se za predloge ima još pet dana. Pravila su bitno poboljšana od aprila 2013. godine, a praksa, nažalost, još uvek nije, mada ima pomaka, rekao je Nenadić.
Pored toga, problem je i taj što nema sankcija kada se zakon usvoji bez prethodne javne rasprave, pa ostaje samo u domenu političke odluke hoće li javne rasprave biti.
Sudeći prema odzivu na minulu javnu raspravu o budžetu za 2014, žitelji najveće potiske opštine nisu naročito zainteresovani za ovakvo učešće u javnim debatama o pitanjima o lokalnoj zajednici, naveo je prvi čovek Bečeja. Ipak, u ime lokalne vlasti obećao je da će se zalagati za inovacije u ovoj oblasti i pre roka koji propisi zahtevaju. Na to se nadovezao i Nenadić sugerirajući da bi mišljenje građane Bečeja, o pitanjima od važnosti, valjalo anketirati.
– Problem je u tome što građani ne znaju na šta mogu da utiču, a realno ne mogu na mnogo da utiču, bar kada je lokalni novac u pitanju. Dobro je ako ima deset odsto od predviđenih sredstava o kojima može da se raspravlja, jer su izdvajanja mahom unapred određena i nema prostora za izmene. Što se tog preostalog novca tiče, pitanja na koja bi se građani izjašnjavali trebalo bi konkretizovati. Ispitati ih u formi ankete, to bi bio dobar pristup, objasnio je programski direktor TS.
Predsednik Bečejskog udruženja mladih (BUM) Aleksandar Đekić predložio je predsedniku opštine da se, budući da ta organizacija ovog leta sprovodi istraživanje javnog mnjena, predstavnici civilnog sektora i lokalne vlasti fokus pitanja osmisle zajedno. Radojević se složio sa tim, ali je i sugerisao da treba povesti računa o naučnoj metodologiji procesa istraživanja javnog mnjenja.
– Svedoci smo da postoje različiti vidovi istraživanja javnog mnjenja koj su nekada manje ili više tendenciozni, u zavisnosti od same organizacije, ali i o obučenosti ispitivača, a to je i pitanje i uzorka koji se po konkretnom pitanju uzima u obzir, jer jedno ozbiljno istraživanje iziskuje multidisciplinarni tim, rekao je Radojević.
Tribini „Učešćem građana do boljih propisa i veće javnosti donošenja odluka“ održanoj u svečanoj sali opštine Bečej, prisustvovali su članovi opštinskog veća, predstavnici skupštine opštine, opštinske uprave, mesnih zajednica, odbornici, političkih stranaka, novinari i građani.
