– Uprkos svemu, festival je posećen čak više nego prethodnih godina, što je neka vrsta fenomena. Ipak, mnogo mi je drago da su razum i ljubav prema pozorištu pobedili strah,rekao je na polovini bečejskog festivala mondrame Befemon direktor Gradskog pozorišta Bečej Zdravko Petrović.
Ove godine na Befemonu ima više nagrada nego što je to uobičajeno, ali to nije rezultat, inače rđavog manira u domaćim pozorištima da se skoro svakom učesniku da neka nagrada, već najjednostavnije činjenice da žiri nije mogao da ne nagradi čak tri sjajne monodrame, navodi se u saopštenju stručnog žirija.
Nagrada 8. Be:femona jednoglasnom odlukom žirija dodeljuje se Draženu Šivaku za predstavu “Mistero Buffo” kao glavna nagrada festivala. Maruški Aras i Mileni Božić je dodeljena specijalna glumačka nagrada za izuzetne i zaboravljene scenske slobode.
Nagradu publike dobila je predstava „Klamm háborúja“ Lasla Šandora sa ocenom 4.92.
-A naša publika zaslužuje posebnu nagradu. Hvala svima. Ovogodišnji „Be:femon“ je, uprkos svemu što se oko nas događa, bio najposećeniji u poslednjih nekoliko godina, navode organizatori tradicionalnog festivala koji u fokus stavlja po mnogima najzahtevniju dramsku vrstu.
U obrazloženju žirija, koji potpisuje Dušanka Glid Stojanović, predsednica žirija, navodi se da su pored ostalih izvrsnih ostvarenja (Emira Hadžihafizbegovića, Lasla Šandora i Biljane Đurović), tri nagrađene predstave dodatno pokazale svu složenost monodrame kao zapravo multidisciplinarne, teške kategorije koja podrazumeva ekstremne umetničke zahteve, veliku psiho – fizičku izdržljivost, ogroman rad, potpunu scensku prisutnost, a u isto vreme izolovanost tokom rada i neizbežnu scensku samoću.
Samo artificijelna inteligencija i neki plemeniti fanatizam izdvajaju izuzetne. Pogotovo u slučaju Dražena i Maruške, koji u monodramama sa nimalo lakim temama igraju mnoštvo likova koristeći suptilna sredstva bez traga upotrebe imitacije, persiflaže ili bilo koje pučke tehnike, pri tom postižući cilj igranja za narod – jer uspevaju da komuniciraju na dubljem sloju, nepretenciozno, duhovito i inteligentno.
Dražen Šivak je majstor, posvećenik, glumac. U vatri i miru. Kaljen mnoštvom tehnika istovremeno, istinit, potresan, smešan, ciničan, autociničan i prevashodno hrabar da obnovi temu o siromašnim prognanicima izmučenim gubicima i hrišćanskim iskušenjima koja čoveku ne pomažu nego ga savijaju. Kao potraga za smislom svakog pravog umetnika. A šta je reakcija na represiju, kaznu, gubitak i ropstvo – ništa drugo nego humor!
Maruška Aras svojom ozbiljnošću, čvrstinom, mislećim telom i glasom daje uverenje da i mlad glumac/glumica koji uposli dušu svim pozorišnim veštinama dolazi do spoznaja koje publici prenose poruku. Umesto sms-a, gugla, fejsbuka i instagrama, živa reč oslikava pejzaže, prostore, tamnice, vodi nas kroz pećine, planine, ludnicu, dvorac, pustinju, trg, školu, ulicu, ratište, bordel… To je samo u pozorištu moguće i nijedna senzacija nije za poređenje. Tema monodrame “Školjka šumi” takođe je tema prognanog ranjenog čoveka, samo zato što je drugačiji.
“Nana” Milene Božić je kabaretska, komunikativna, tužno – vesela igra žene zvezde bez budućnosti, na margini i u žiži istovremeno, naviknute na nasilje i zlo. Putenost i tragizam Zoline Nane dočarani su uverljivo i snažno, a predstava je odigrana u velikom žaru mladosti koji ne može da bude ignorisan, na šta je mladost često osuđena.
Ovo troje protagonista su u svakom smislu na ovom Be:femonu bili izuzetni, rafinirani i drugačiji. Gradsko pozorište Bečej uporno već osam godina svakog oktobra usmeri našu pažnju kao reflektor na ovaj eminentni festival i njegove učesnike, kao i na publiku koja u njemu aktivno učestvuje, a koja je ove godine bila baš brojna.
