Danas mi je četrdeseti dan u Švajcarskoj, tačnije Cirihu, posle ovoliko vremena mislim da sam spremna da sa vama podelim svoje dosadašnje iskustvo.
Potrebno je neko vreme da se naviknete na novo okruženje oko sebe i prvih nekoliko dana nisam bila svesna da sam ja ovde došla da živim na neko vreme, već sam se osećala kao da sam na odmoru…A onda su počele obaveze – škola, kućni poslovi… Nalazim se u porodici u kojoj je majka sa Tajlanda, a otac iz Švajcarske. Imam dve host sestre, jedna koja je trenutno na Tajlandu zbog prakse sa fakultetom, a druga studira u Lozani i posećuje nas isključivo vikendom. Ovde sam vrlo dobro prošla, jer učim obe kulture istovremeno. Jedemo isključivo tajlandsku hranu, što se meni jako sviđa, veoma je ukusna i drugačija od naše. Sada kada pomislim na svoj prvi dan imam osećaj kao da je bio prošle nedelje, a ne prošli mesec…Kako kažu „vreme brzo prolazi kad se zabavljaš”, tako da ovom rečenicom potvrđujem da se zabavljam i da sam se ovde odlično uklopila. U školu idem vozom, koji se ovde koristi vise nego kola i sve je dobro objašnjeno, tako da se stranac, pa čak i neko iz tako malog grada kao ja, može vrlo lako snaći. Međutim, prvi dan sam uspela da se izgubim…
Drugari iz razreda su svi mojih godina, tako da imamo mnogo zajedničkih tema i vrlo su me lepo prihvatili. Ima nas 17 u razredu i imamo jako dobar odnos, ponekad nas 17 ide zajedno na užinu. Sto se učenja nemačkog jezika tiče, Švajcarska nije dobar izbor za to.
„Švajcarski” nemački se dosta razlikuje od nemačkog, čak toliko da u početku nisam mogla da razumem baš ništa. Međutim, dobra stvar je što je nastava na nemačkom, tako da sam u potpunosti uključena u nastavu. Pre nego što sam došla ovde, mnogi su mi rekli kako su Švajcarci vrlo hladne osobe, što je skroz pogrešno. Ljudi se javljaju sa tolikim osmehom na licu jedni drugima, otvaraju vrata u prodavnici ispred tebe, interesuju se za srpske reči, pesme i način života kod nas i su vrlo predani svom poslu, kao i skoli…Jedina mana je što ne žele da priznaju da je Đoković bolji od Federera (šalim se) i sto je vrlo bitno, svi pričaju engleski tako da je vrlo lako sporazumeti se, iako si stranac. Nešto što me zaista oduševljava ovde je školski sistem i način na koji učenici učestvuju na času. Za svaki predmet u školi postoji poseban deo gde se može raditi nešto praktično što prati nastavu, što je vrlo interesantno i mnogo olakšava učenje gradiva. Mogu slobodno da kažem da više provodimo vremena u laboratoriji za hemiju i školskom ZOO vrtu, nego u učionicama za hemiju i biologiju. Međutim, postoji i loša stvar što se škole tiče, traje od 8 do 17 sati (samo jednom nedeljno imamo slobodno posle 12).
S obzirom na to da moj host tata (domaćin) radi po ceo dan, vrlo se malo viđamo preko radnih dana, pa nam je vikend uvek isplaniran. Svaki vikend putujemo negde i do sada sam obišla više od pola Švajcarske. Kao sto znate, Švajcarska nije velika zemlja, ali svaki grad, svako selo i svaka planina ostave svoj poseban pečat. Svaki put pomislim da nema ničega lepšeg od pogleda koji gledam, pa se sledeći vikend uverim da sam pogrešila.
Ovakvu prirodu još nikada nisam videla i zaista uživam u svakoj sekundi provedenoj u ovoj predivnoj zemlji. Ja sam jedna od onih, koja je mislila da je savršena priroda u reklamama za švajcarske čokolade obrađena, ali verujte mi da nije…Još je lepša uživo. Lako i bez problema sam se uklopila u novu sredinu, jer je oko mene bilo mnogo ljudi koji su mi pomagali u svim preprekama i običajima koji su za mene potpuno nepoznati.
I ovi ljudi mi zaista znače kao da ih znam već godinama i već imamo planove da ćemo da se posećujemo i čuvamo odnos koji smo izgradili. Iskreno, najviše su mi pomogli učenici koji su, kao i ja, na programu razmene, jer prolazimo kroz sličnu situaciju i možemo najbolje da se posavetujemo i razumemo. Već sada, imam prijatelje po celom svetu – Finska, Amerika, Španija, Italija, Hrvatska, Norveška.. Kad bi me neko pre razmene pitao koji je moj cilj odlaska u Švajcarsku, ja bih bez razmišljanja odgovorila “idem da naučim jezik” i sad shvatam koliko je ovaj odgovor površan, jer ovde dobijaš mnogo više – postaješ nezavisna osoba, naučiš da organizuješ svoje vreme, kako da izađeš iz teške situacije i kako da iskoristiš subotu uveče, dok su tvoji drugari kod kuće na okupu. Učiš pesme na španskom, dok pored tebe dva drugara pričaju finski. Što je najvažnije, upoznaješ sebe dublje i otkrivaš nove životne ciljeve.
Daniela Tepša, učenica na razmeni u Švajcarskoj
17. oktobar 2015.
