Iznenadna i neočekivana krizna situacija poput pandemije korona virusa nametnula je zahtev za promenom uobičajenog toka i načina života ljudima širom sveta.
Porodice, deca svih uzrasta, stariji, privreda, obrazovanje, rad i zapošljavanje, socijalni i zdravstveni sistem pre svih, našli su se u okolnostima koje traže prilagođavanje, a za mnoge predstavljaju izazov koji prevazilazi njihove resurse i kapacitete.
Osećaj anksioznosti, straha, promene emocionalnih stanja kao odgovor na neizvesnost, izolaciju, ograničenja, fizičku distancu, prirodan je i očekivan i ponekad je potrebna dodatna podrška kako bi se povratili ili razvili mehanizmi koji će pomoći da se krizne situacije i stanja prevaziđu. Svaka krizna situacija predstavlja rizik za narušavanje mentalnog zdravlja i psihičkog funkcionisanja, ali je istovremeno i prilika, šansa za lični rast i razvoj, kao i izgradnju veština i adaptivnih mehanizama koji će nam nadalje pomagati u suočavanju i prevazilaženju takvih iskustava.
Mentalno zdravlje je stoga, uz poštovanje propisanih mera bezbednosti i zaštite zdravlja, od primarnog značaja u suočavanju sa i dalje prisutnom pandemijom. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman više puta, u toku i nakon vanrednog stanja, ukazivao je na značaj lične i društvene odgovornosti i solidarnosti, kao ključnih vrednosti u prevazilaženju problema sa kojima su se suočili mnogi pojedinci i pojedinke, kao i grupe građana i građanki.
Prepoznao je da su nadležne institucije, brojne organizacije civilnog društva, stručnjaci, ali i drugi građani, odgovorno shvatili krizu i svoja znanja i kapacitete uložili u iznalaženje načina da obezbede psihosocijalnu, obrazovnu podršku, pomoć u prikupljanju i dopremanju namirnica i sredstava za higijenu građanima i porodicama kojima je to neophodno. Ono što je postalo očigledno je potreba za ulaganjem i razvijanjem socijalnih usluga u zajednici kako bi, između ostalog, usluge očuvanja i unapređenja mentalnog zdravlja bile dostupne svima.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman godinama unazad ukazuje na veliki sistemski problem zbrinjavanja i obezbeđivanja osnovnih ljudskih prava deci i mladima sa mentalnim i duševnim teškoćama. Proces deinstitucionalizacije i dalje traje, hraniteljstvo kao oblik porodične zaštite nije u dovoljnoj meri razvijen i dostupan svima, specijalizovano hraniteljstvo još uvek ne postoji, kao ni odgovarajuće ustanove socijalno-zdravstvene zaštite. U takvim uslovima, život, bezbednost, razvoj i mentalno zdravlje pojedine dece i mladih bez adekvatnog roditeljskog staranja, dodatno su ugroženi, što još više usložnjava krizna situacija kakva je aktuelna pandemija.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da oko 450 miliona ljudi živi sa mentalnim poremećajima koji su među vodećim uzrocima lošeg zdravlja na svetskom nivou, dok je samoubistvo drugi vodeći uzrok smrti mladih. Istovremeno, Svetski ekonomski forum ukazuje na to da su poremećaji mentalnog zdravlja u porastu u svim zemljama sveta što dovodi i do ekonomskih problema.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman uoči obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, apeluje na donosioce odluka i kreatore politika da preduzmu sve što je u njihovoj moći i nadležnosti da pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti bude dostupan svima, što podrazumeva i kvalitetan pristup uslugama mentalnog zdravlja.
Trenutna kriza pokazala je očiglednom potrebu da se nastavi s unapređivanjem zdravstvenog, socijalnog i obrazovnog sistema, posebno izgradnje usluga u zajednici, kao i da se obezbedi sva moguća podrška za dostojanstven rad pružaoca ovih usluga, kako bi pravovremena i odgovarajuća podrška bila omogućena njihovim korisnicima. Mentalno zdravlje možda je i najviše zapostavljena oblast u promociji i unapređenju zdravlja, a ono nije samo pitanje unapređenja svakodnevnog života pojedinca, već društva u celini.
Svetski dan mentalnog zdravlja ustanovljen je 10. oktobra 1992. na inicijativu Svetske Federacije za mentalno zdravlje u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Obeležavanje ovog dana ima za cilj da podstakne ulaganje u sistem podrške mentalnom zdravlju i istakne važnost promocije mentalnog zdravlja.
