Ove godine organizujemo „prvenac“ u čast legendarnog bečejskog kompozitora i horovođe Milenka Šustrana, a ubuduće bi prvih prolećnh dana trabalo tradicionalno da se održavaju koncerti klasične muzike imena „Buđenje proleća“.
Na taj način će se na sceni Gradskog pozorišta uz partnerstvo Muzičke škole „Petar Konjović“, čiji je Milenko Šustran bio dugogodišnji pedagog i direktor, održavati prvoklasni mozički događaji u kojima će učestvovati operski pevači i kamerni horovi iz Srbije, a u dogledno vreme, možda, i regiona. To će biti prilika da ponovo čujemo i pojedine kompozicije Milenka Šustrana, čoveka koji je u značajnoj meri obeležio kulturni život Bečeja u drugoj polovini 20. veka, ovim rečima direktora Gradskog pozorišta Bečej dr Zdravka Petrovića počeo je koncert klasične muzike „Buđenje proleća“.
Ovogodišnji „prvenac“ inicirali su prijatelji Milenka Šustrana, operski prvaci Narodnog pozorišta u Beogradu Aleksandar i Olga Đokić, a ideju je podržalo i atraktivni koncert organizovalo Umetničko udruženje Jenej – art iz Beograda.
-Čast nam je i zadovoljstvo što smo dobili priliku da organizujemo veče klasične muzike u znamenitoj zgradi tako blizo čuvenih bečejskih zvona, naglasio je predsednik Udruženja Jenej – art i pesnik Nenad Milošević.
U programu su nastupili sopran Jovana Čurović i tenor Dejan Ljutovac, učenici Aleksandra i Olge Đokić, koji godinama nesebično i bez ikakve nadoknade prenose svoje znanje i iskustvo mladim pevačima. Gošće su bile soprani Svetlana Glamočlija i Marija Jelić, članice majstorske radionice primadone beogradske Opere Jasmine Petrović Trumbetaš, koja je zajedno s mecosopranom Jelenom Vlahović Isanov deo Umetničkog udruženja Jenej – art. Pevači su klavirsku saradnju imali sa Ljubicom Grujić Džigurski, čiji su preci iz Bečeja.
Na žalost, izuzetnom kulturnom događaju prisustvovalo je samo stotinak Bečejaca, koji su imali priliku da uživaju u operskim arijama i duetima proslavljenih operskih kompozitora kao što su: Đuzepe Verdi, Šarl Guno, Gaetano Doniceti, Volfgan Amadeus Mocart, Đakomo Pučini, Đoakino Rosini i Johan Štraus.
Emocije su nadvladale želju Aleksandra Đokića da se na kraju obrati Bečejcima, posebno porodici Milenka Šustrana, ali je dobio zaslužen aplauz za ideju koja je sprovedena u delo.
V. Jankov
