Organizacija gluvih i nagluvih opštine Bečej, u saradnji sa Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj (LER) opštine Novi Bečej, realizovala je projekat „Informisanje je pravo svih!“. U okviru projekta sprovedena je obuka zaposlenih u javnom sektoru u opštini Novi Bečej za upotrebu znakovnog jezika. Završni ispit, kao i svečana dodela sertifikata uspešnim polaznicima, upriličeni su u utorak 20. oktobra u Svečanoj sali opštine Novi Bečej.
Projekat je finansijski podržan od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, istakao je Saša Dujin, direktor Kancelarije za LER.
-Projekat je podrazumevao tromesečnu obuku plus dva meseca mentorskog rada. Nakon obuke koju je predavač imao sa polaznicima, imali smo polaganje gde su svi ujedno i položili i time zadovoljili osnovne kriterijume samog projekta. U drugoj fazi ćemo raditi mentorski rad i usavršavanje, jer opšta ideja zašto se KLER uključio u pisanje jednog ovakvog projekta jeste to što smatramo da svi građani naše opštine treba da imaju podjednake šanse i da mogu da zadovolje svoje osnovne potrebe. Želja nam je bila da omogućimo da zaposleni u javnim službama, koji rade sa korisnicima, steknu osnove, kako bi, ukoliko se pojavi gluva ili nagluva osoba, mogli da pomognu na adekvatan način. U ovom prvom krugu obuku je prošlo njih 18. Planiramo da nastavimo projekat, kako bi se uključile i ostale javne ustanove, rekao je Dujin.
Polaznici obuke bili su zaposleni u policiji, Centru za socijalni rad, lokalnoj samoupravi, MZ Novi Bečej i Kumane, JP Radio NB i drugim javnim službama, ali i privatna lica koja su osetila potrebu da svojim novostečenim znanjem budu od koristi, dodao je Dujin. Jedan od instruktora tokom obuke i lice koje je bilo zaduženo za samu obuku, ali i popularizaciju znakovnog jezika bio je Jovan Vujkov, sekretar Organizacije gluvih i nagluvih iz Bečeja.
– Zahvalio bih se lokalnoj samoupravi Novi Bečej i Kancelariji za LER opštine Novi Bečej jer su spoznali potrebu za jednim ovakvim projektom i bili istrajni da zajedno nastupimo pred ministarstvom, da nakon dobijanja sredstava, takođe, istrajemo ova tri i po meseca u radu i širenju znakovnog jezika. Moje zadovoljstvo je veliko jer sam video da postoji, najpre, dobra volja lokalne samouprave, a zatim i odziv osoba iz javnih ustanova, što je najvažnije, jer su to mesta gde se lica oštećenog sluha svakog dana susreću i imaju svoje potrebe. Nakon ove obuke, čujuće osobe koje su u kontaktu sa osobama sa invaliditetom su sada u mogućnosti da uspostave i taj neposredan kontakt, komunikaciju, da u mnogome olakšaju potrebe i rešavanje njihovih problema, objasnio je Vujkov.
Sledeće godine biće usvojen novi program kod Ministarstva koji se tiče obučavanja čujućih ljudi znakovnom jeziku, dodao je. Do tada Savez gluvih Vojvodine i lokalne organizacije rade po svojim postojećim programima, koji nisu adekvatni, smatra Mirko Knežević, poznati sudski tumač i prevodilac za lica oštećenog sluha. Usvajanje novog zakona o znakovnom jeziku otvoriće vrata i mnogim zanimanjima, jer će osobe koje budu imale sertifikate o znanju znakovnog jezika imati priliku da drugačije budu vrednovane na svojim radnim mestima, s obzirom na to da će sve javne ustanove morati da imaju bar jednu osobu koja poznaje ovaj jezik. – Što se tiče informisanosti, poznato je da svi, barem po zakonu, imamo ista prava, međutim, ne može se reći da ta prava lica oštećenog sluha koriste u dovoljnoj meri. Problematika je znakovni jezik, koji ova lica koriste, a mali je broj osoba koje ga perfektno znaju. Što se tiče medija veoma mali broj ljudi je osposobljen da može da prevodi određene TV emisije ili one informativnog karaktera. Kada su u pitanju mediji u Vojvodini, ne možemo biti zadovoljni sa te tačke gledišta. U nekim lokalnim zajednicama televizije imaju svoje informativne emisije, ali je minutaža izuzetno mala. Takođe, i Radio-televizija Vojvodine, koja je jedan od glavnih informativnih servisa u Vojvodini, ne zadovoljava potrebe lica oštećenog sluha. Ako je to dnevno pet minuta vesti, mislim da je to, gledajući druge informativne emisije koje su za čujuće osobe, sigurno nedovoljno, objasnio je.
Kao jedna od najboljih polaznica ove obuke, pokazala se Violeta Nedimović, zaposlena u MZ Kumane.
– Srećna sam što sam uspela da naučim toliko pojmova da mogu da komuniciram sa ljudima koji su uvek na margini, a to nikako ne zaslužuju, jer su pametni, školovani, interesantni, ljudi koji znaju da se igraju, da se smeju, da plaču i ne stide se svojih suza, ljudi koji pruže ruku kada neko padne. Stvarno mi je velika čast što učestvujem u ovom projektu. Kod nas u selu baš i nema ljudi koji su gluvonemi, ali mislim da će poznavanje znakovnog jezika omogućiti ljudima koji budu čuli da neko u našem selu zna da komunicira gestovnim jezikom, da se lakše obrate za pomoć, za bilo kakvu sugestiju, a u krajnjem slučaju i za hvalu, kazala je Nedimović.
