znamenitosti03

znamenitosti03

Prva rimokatolička crkva u Bečeju podignuta je 1763. godine, ali je dvadesetak godina kasnije izgorela u požaru. Na istom mestu je 1786. sagrađena druga crkva koja je zbog veoma trošnog stanja 1830. godine zamenjena današnjim objektom. Crkva je posvećena Uspenju Bogorodice. Spoljašnji izgled crkve je pretrpeo značajne izmene usled rekonstrukcija 1887. i 1923. godine. Rimokatolička crkva u Bečeju je jednobrodna građevina. Na fasadi okrenutoj trgu uzdiže se zvonik, a na severnoj strani je polukružna apsida sa dve simetrično postavljene sakristije, čime je formirana osnova hrama u vidu slobodnog krsta.

Pročelje je vertikalno raščlanjeno na tri polja sa šest pilastara od kojih su bočni udvojeni. U središnjem polju se nalazi portik koji podržavaju dva stuba. Njihovi kapiteli su pseudokorintski kao što je slučaj i na pilastrima. Zabat portika je izveden u vidu izlomljenog luka, a iznad se nalazi polukružni prozor, smešten na zidno platno bez okvira u malterskoj plastici. Iznad prozora, u okviru od malterske platike, ispisano je VIRGINI ASSUMPTAE, a u bočnim međupoljima su u malteru izvedene cifre 1830. i 1923. Horizontalna podela pročelja je izvršena soklom i bogato profilisanim potkrovnim vencem.

Zvonik se izdiže iz zabatnog zida koji interpretira barokne volute. U donjem delu zvonika je polukružno završeni prozor, flankiran pilastrima, na kojima su takođe pseudokorintski kapiteli. U gornjem delu zvonika, koji je četvrtaste osnove, na svakoj strani se nalazi po jedan visoki, izduženi prozor flankiran pilastrima. Pri vrhu zidanog dela se nalazi sat, a uglovi su naglašeni dekorativnim četvorostranim piramidama, pokrivenim limom. Krov zvonika je naglašeno izdužen i takođe ima piramidalnu formu i krst na samom vrhu. Ukupna visina je 54 metra.

Pre rekonstrukcije crkve 1974. godine, na bočnim stranama čeonog timpanona, kao i na pilastrima na zvoniku, bili su vidljivi stilizovani floralni i geometrijski ornamenti. Bočne fasade su ojačane sa četiri para udvojenih polustubova koji su povezani slepim arkadama. Polustubovi imaju četvrtaste vertikalno profilisane kapitele. U svakom međupolju se nalazi po jedan lučno završeni prozor. Horizontalna podela je izvedena soklom i potkrovnim vencem.

Na apsidi se nalaze dva prozora istog oblika, a na bočnim stranama su dve lezene. Prozorski otvori na sakristijama takođe imaju polukružni završetak, ali su znatno manjih dimenzija. U unutrašnjosti crkve nalaze se pilastri sa plitkom lezenom po sredini, stopom i profilisanim kapitelom. Na pilastre se nastavljaju lukovi svoda. Hor počiva na sfernim svodovima, a ispod horskog parapeta se nalaze dva stupca povezana lukovima međusobno, kao i sa bočnim zidovima.

Sakristije su dvoetažne. U prizemlju se prema oltaru nalaze visoka dvokrilna vrata, a spratna zona je otvorena u vidu luka i od oltarskog prostora je odvaja samo parapetna ograda od kovanog gvožđa. Prozorski otvori na bočnim zidovima i apsidi, dekorisani su sa unutrašnje strane vitražima iz 1892. godine.

O izgledu crkve pre pomenutih rekonstrukcija 1887. i 1923. godine svedoče likovni prikazi koji se čuvaju u župnom uredu u Bečeju, kao i sačuvane stare razglednice. Ovde se uočava pročelje crkve u klasicističkom stilu, sa dva pilastra u sredini i širokim lezenama sa strane. U gornjem delu se nalazio niski trougaoni timpanon. Zvonik je bio niži i pokriven zdepastom zaobljenom kapom. Pri rekonstrukciji iz 1923. godine, na crkvi se kombinuju karakteristike više stilova. Čitav koncept je blizak tada aktuelnom art dekou, čiji su uticaji najvidljiviji na kapi zvonika. Elementi secesije su uočljivi u vidu floralnih elemenata, dok su kapiteli pilastara obrađeni u duhu neoakademizma.

Crkva Uspenja Bogorodice predstavlja značajan arhitektonski spomenik i redak primer verskog objekta u Vojvodini sa karakteristikama secesije i art dekoa. Pored toga poseduje i ambijentalnu vrednost kao deo starog urbanog jezgra Bečeja i važan vizuelni reper na centralnom gradskom trgu.

Zaštićena je kao deo prostorne kulturno-istorijske celine Staro jezgro Bečeja, rešenjem br. 01-67/1 iz 1976. godine, koja je kategorisana kao kulturno dobro od velikog značaja. 

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име