Posle nekoliko pehara za plasman po kategorijama na dosadašnje četiri „specijalke“ bačkog izložbenog pismonoše, od kojih su tri puta bili oni bili domaćini, a jedanput komšije iz Novog Bečeja, Bečejci su, najzad, dočekali da im na petoj golubarskoj „specijalki“ u Kikindi pripadne šampionski pehar. Osvojio ga je „žućko“ Mihalja Čeha (50). Prvo je bio najlepši golub u svojoj kategoriji starijih mužjaka, a onda je poneo i epitet šampiona „specijalke“.
Ovom vrsnom golubaru pripala su još dva pehara za treće mesto u kategoriji mladi mužjak i kolekcija golubova. Time se ne završava uspeh Bečejaca u najvećem gradu severnobanatskog okruga. Od ukupno 16 pehara kikindske „specijalke“, tri bečejska golubara osvojla su, čak, 9. Tibor Slančik (56) je osvojio tri pehara, za druga mesta u kategorijama mladih golubova, ženke i mužjaka, i treće mesto za mladu ženku. Najzad, Žarko Grčić (69) je osvojio pehare za drugo mesto u kategoriji kolekcija golubova i treće mesto za stariju ženku. Valja doati i toda je na kikindskoj „specijalki“ bilo 13 izlagača sa ukpno 116 golubova.
-Od kako je 2012. godine Evropska komisija za standardizaciju golubova bačkog izložbenog pismonošu priznala kao autohtonu srpsku rasu, organizovano je pet „specijalki“ i ovo je naš najzapaženiji uspeh, nije krio zadovoljstvo Žarko Grčić. Naglasio bih jednu važnu, rekao bih genetsku, osobinu bačkog izložbenog pismonoše. Bez njega ne bi bilo kinga, gušana i još nekih rasa golubova, koje ne mogu da izlegu i odhrane svoja mladunčad i tada na scenu stupa naš golub kao podmetač, jer ima osobinu da odhrani i golupčiće druge rase. Mihalj Čeh je imao čast da krajem 2012. godine na 27. Evropskoj izložbi u Lajpcigu, kada je rasa bačkih izložbenih pismonoša dobijala „zeleno svetlo“ za ulazak u brojnu evropsku golubarsku porodicu, predstavi golubove crne boje. Žarko Grčić je izložio lepotane crvenog perja, Radovan Jelicki iz Novog Bečeja „žuće“, a Miroslav Stojadinov iz Kikinde bele.
-Tridesetak godina se bavim golubarstvom, a s ovom rasom od 2001. godine. Opčinili su me svojom izvajanom figurom, koja je dominantna na prvi pogled, sportsko držanje s širokim prsima, kratkim nogama i uvek čvrsto uzdignutom glavom, sa prstenom oko očiju i „pampurom“ na kljunu… Imam ih stotinak i mogao bih da trgujem, ali prodaja slabo ide. Besparica čini svoje i među nama golubarima. A cena mladog goluba je 500 dinara, što jedva pokriva troškove njegovog uzgajanja, dok sam najvišu cenu dostigao od 50 evra za izuzetno lepog odraslog goluba. Pored golubova, volim i ostale sitne životinje, pa tako gajim zečeve, živinu… uključio se u razgovor vlasnik najnovijeg šampiona Karolj Čeh. Tibor Slančik se seća prvog dobijenog para bačkih pismonoša od strica kada je bio u prvom razredu osnovne škole. Od tada je prošlo tačno pola veka. Broji jato od preko stotinu golubova, čak, šest boja. Pored standardnih bele, žute, plave, crvene i crne boje, ima i neobične „fakove“.
-Ukrštanjem golubova raznih boja, uspeo sam da dobijem vrstu koja na krilima ima dve pruge žute ili crvene boje, a koju smo, mi golubari, nazvali „fakov“. Nekada sam uspevao da prodam višak, čak sam za šampiona postigao cenu od 100 evra, a njegovo mladunče 200 evra, ali danas više golubova završi u supi, nego što se proda, iskren je Tibor Slančik. Samo na prvi pogled izgleda da je lako gajiti bačke izložbene pismonoše. Optimalan prostor je najmanje kvadratni metar u volijeri, hrana mora da je kvalitetna, jer on nije letač da sam sebi nalazi hranu. Uglavnom jede žito, ječam, kukuruz, sirak, suncokret… Golubar im povremeno kupuje i koncentrat u granulama, daje im vitamine, minerale… Odrastao golub tek u trećoj godini postiže najlepši izgled, a na izložbe se iznosi do pete godine. Ima posla oko njih. I izdataka za uzgoj, pa odlazak na izložbe… Ali, izgled, držanje i ponašanje opijaju na prvi pogled, pa se sve druge stvari brzo zaboravljaju i sva pažnja im se poklanja. Ko ne veruje, neka nabavi bačkog izložbenog pismonošu i uveriće se.
