Bečejac Šandor Halai (63) najbolji je primer da čovek nema jedan radni vek. Pune četiri decenije radio je u automehaničarskoj branši, a kad je otišao u penziju, prešaltovao se na poljoprivredu s akcentom na stočarstvo. Jer, u njegovim oborima se godišnje odhrani između 150 i 200 svinja.
-To je porodična tradicije. U našoj kući su obori uvek bili puni. I dok sam radio imali smo svinje, ali je tada supruga Ilona više bila angažovana oko njih. Otkako sam penzioner, preuzeo sam dirigentsku palicu, a Ilona sada meni pomaže koliko stiže ili treba. Drago mi je da su nam se i deca, kći i sin, posvetili poljoprivredi, rade zemlju, ali nisu zapostavili svinjarstvo, ovim rečima je započeo svoju priču Šandor Halai u izuzetno urednom dvorištu lepe porodične kuće na samom kraju bečejske Partizanske ulice u Novom selu.
Kako su nekada, ipak, bila drugačija vremena, naš sagovornik se odmah po izučavanju automehaničarskog zanata, kao sedamnaestogodišnjek, 2. jula 1970. godine zaposlio u Auto-moto društvu Bečej. Po odsluženju vojnog roka, 1975. godine prešao je u tada moćnu trgovinsku firmu „Univerzal“, koja je zapošljavala nekoliko stotina radnika, imala čitav lanac prodavnica i bogat vozni park. Treća i poslednja firma u njegovom radnom veku bio je Dom zdravlja Bečej, gde je 2. novembra 1987. godine počeo da radi kao referent za tehničku ispravnost vozila i automehaničar. Tako je bilo do 15. septembra 2011. godine, kada je imao četiri decenije rada i sa 58 i po godina života i otišao je u penziju.
-Radeći sam se pripremao za nove obaveze, jer sam kupovao zemlju i gradio obore za svinje. Pokazalo se da je to bila dobra investicija. Sa svoje zemlje obezbeđujem sirovinu za ishranu svinja. Ranije sam držao i krmaču, a poslednjih 12 godina prasice kupujem i bavim se isključivo tovom svinja. Imam komforne obore za 100 svinja, koje, uglavnom poznatom kupcu, isporučujem čim dostignu potrebnu težinu, pa me ne boli glava šta ću s njima, nastavlja Šanjika.
Ostala je u dvorištu kompletna auto-mehaničarska radionica, ali vlasniku njoj provodi beoma malo vremena. Tekdapopravi svoj auto i kola nekoliko prijatelja, koje jednostavno ne može da odbije.
-Prasice kupujem kod ljudi koji drže priplodne krmače, pa ima mešanaca, ali i čistih duroka i landrosa. Pošto ih jednako hranim i žive u istim uslovima, pratio sam koja rasa je bolja i zaključio da se durok pokazao isplativijim, jer brže raste i 15 procenata je teži od ostalih, konstatuje naš sagovornik.
Za razliku od ostalih stočara, porodica Halai se ne žali da samo gubi vreme, živce, pa i novac, toveći svinje.
-Kao i u svakom poslu, ima oscilacija. Naiđe vreme, kao proletos, kad je bila loša cena, sada je solidna, ali ima perioda kad se može i zaraditi. Penzija je penzija, ali nedovoljna da se pristojno živi. Uz to, tovom svinja dobijam đubrivo, znatno smanjujem upotrebu veštaka, pa mi je proizvodnja jeftinija. Ma, svaki posao donosi odrećeni ćar, samo treba biti realan i sve ukalkulisati, zadovoljan je Šandor Halai onim što ima.
Samo je kratak dan za njega i Ilonu, jer treba odvojiti vreme da animiraju dve unuke od kćeri i dva unuka od sina, koji su mladi od jedne do deset godina.
