Ni većeg jubileja, ni skromnijeg obeležavanja. To bi u najkraćem moglo da se kaže povodom 70. rođendana Konjičkog kluba „Potisje“ iz Bečeja. Okupili se na svečanoj večeri bečejski konjari i njihovi prijatelji iz susednih klubova. Miodrag Jovićević je bio u dvostrukoj ulozi, kao član kluba i predsednik Kasačkog saveza Vojvodine. Ali, nedostajai su ljudi iz vlasti, privrede, preduzetnici, oni koji mogu da pomognu.
-Navikli smo mi konjari da se moramo uzdati samo use i u svoje kljuse. Iako su uredno pozvani, nisu nam bili predstavnici Sportskog saveza ili ljudi iz lokalne samouprave zaduženi za sport. Kao da mi nismo sport. A svojevremeno su konjičke trke bila najposećenije sportske manifestacije u gradu. Na starom hipodromu kraj Tise znalo je da se okupi i po desetak hiljada gledalaca. I danas naš kasački dan, jedan jedini u godini, poseti na hipodromu kraj Radarske stanice preko hiljadu ljubitelja konjičkog sporta iz čitavog Potisja, ne samo Bečeja. Da imamo mogućnosti da organizujemo dva ili tri kasačka dana, brzo bi vratili staru privrženost našem sportu, rekao nam je predsednik slavljenika Sava Vojnović. Bečejski konjari imaju običaj da se krajem godine tradicionalno okupljaju na zajedničkoj večeri i tada sumiraju godinu na izmaku, dodele priznanja zaslužnima za bitisanje kluba i proglase najboljeg vozača sulki i najuspešnije kasačko grlo. Ove godine su sve pomerili za mesec dana.
-Nemamo tačan podatak kojeg datuma 1946. je osnovan Konjički klub Potisje, ali znamo da je bio februar. Da ne bismo dva puta u kratkom vremenskom intervalu organizovali okupljanje, što košta, pomerili smo tradicionalnu večeru za mesec dana i, ujedno, obeležili i vredan jubilej. Malo je klubova u gradu koji imaju ovako dugu tradiciju, uz napomenu da konjarstvo ima dužu istoriju preko predratne ergele Bogdana Dunđerskog ili prvih trke u predvečerje Drugog svetskog rata na imanju Džigurskih.
Predsednik Sava Vojnović je na svečanoj večeri prvo uručio devet zahvalnica zaslužnima za doprinos razvoju konjičkog sporta i KK Potisje, a posle i pehare najuspešnijem vozaču i vlasniku grla s najboljim rezultaima. Zahvalnice su dobili Šandor Veljhard, Imre Gortva, Janoš Deli, Lajoš Deli, Živo Đakonov, Živko Milovanov Braca, Zoltan Ožvar, Sava Popov i Stevan Rakić. Tri kasača iz Drljana, dva Save Popova i jedno Lajoša Delia, su bili u najužem izoru za „grlo godine“ i tesnu pobedu izvojevao je Kinčem Lajoša Delia.
-Ovo je četvrti put da moje grlo dobija prestižan klupski pehar, ponosno naglašava Lajoš Deli. Iz godine u godinu ponavljam da je konjički sport danas skup i da su potrebna velika odricanja, ali je ljubav prema lepotanima s grivom još veća. Bavim se poljoprivredom i stočarstvom, kako bi porodična ergela od desetak konja živela. Stric Janoš, takođe, ima konje, suseljanin Sava Popov je konjar na glasu. Kada bi i u ostalim naseljima, Bečeju pogotovo, toliko vodili računa o konjarstvu kao mi u Drljanu… Iako je nekada bilo stotinak aktivnih konjara samo u Bečeju, danas ih je, zajedno sa članovima kluba iz Bačkog Gradišta i Drljana, oko 25, čemu valja dodati još desetak počasnih članova i nešto omladinaca.
-Ima nas ukupno četrdesetak koji smo tu oko kluba na bilo koji način. I konja je toliko, ali nemaju svi članovi i konje. Bilo bi više, da Tibor Deak sa svojih desetak konja nije prešao u srbobranski klub. Ergela Delijevih i Popova u Drljanu gaji skoro polovinu svih naših konja, šest grla je locirano u Bačkom Gradištu, a ostala su raspoređena u štalama Bečejaca, zaključuje predsednik Sava Vojnović. Na kraju dodajmo da je jedan od klupskih veterana, Janoš Nemet, proglašen za klupskog vozača sulki godine.
-Ovo je u mojoj skoro četiri decenije dugoj karijeri u konjičkom sportu 22. pehar namenjen najboljem klupskom vozaču. Daće Bog zdravlja i da izdrži ovaj moj veštački kuk, biće još ovakvih i sličnih priznanja, uključio se u razgovor Janoš Nemet pre zajedničkog poziranja sa Lajošem Deliem. Nije februar bez razloga mesec bečejskih konjara. Ratari, koji su nekada listom u štalama imali konje, u to vreme nisu radili na njivama i imali su vremena da se posvete aktuelnim problemima pred prolećnu setvu. Tople štale su bile mesto okupljanja, pa se tako i 1946. godine u jednoj od bečejskih štala rodila ideja o osnivanju kluba. Od tada je prošlo sedam decenija. Istina, konja je sve manje, ali ljubav prema njima ne jenjava.
