U bečejskoj gimnaziji ranijih godina muzičko obrazovanje je predavao profesor Gluvić, a likovno obrazovanje profesor Škrabanj. Suprotno značenju njihovih prezimena, znali su svoj posao.
Profesor Viktor Škrabanj je u penziji već 20 godina ali je pedagoški još uvek veoma aktivan iako će uskoro napuniti 80 godina. A takav aktivan je bio tokom celog svog radnog veka. Pored svakodnevnog rada u svom ateljeu na slikama, prema svojoj inspiraciji ili na osnovu porudžbina, profesor podučava osnovama slikarstva mnogobrojne polaznike. Svake subote u njegovom ateljeu se okupi desetak ljubitelja slikarstva raznih uzrasta – talentovana sasvim mala deca, učenici srednjih škola ili penzioneri koji tek sada imaju vremena da se posvete svome hobiju.
Viktor Škrabanj je pohađao bečejsku gimnaziju ali je bio nestrpljiv u želji da se posveti slikarstvu. Napustio je školu u sedmom razredu, što danas odgovara trećem razredu gimnazije, i otišao u Beograd. Obratio sa profesorki, našoj poznatoj slikarki Zori Petrović a ona mu je posavetovala, pošto nema završenu srednju školu, da se još malo priprema i uputila ga u Centar za likovno obrazovanje, čuvenu školu u Šumatovačkoj ulici. U Beogradu je Viktor upoznao i dvojicu znamenitih umetnika koji su se isticali svojim pedagoškim radom a bili su rodom iz Bečeja. Slikar Mladen Josić je tokom okupacije imao privatnu školu slikanja u Kolarčevoj zadužbini. Zbog toga je od posleratnih vlasti bio proganjan pa je kasnije emigrirao u Pariz. Jedan od osnivača i njen prvi i dugogodišnji direktor škole u Šumatovačkoj bio je Bečejac, vajar Radivoje-Lala Subotički. Zahvaljujući njima, Viktor je upoznao mnoge mlade ljude koji su kasnije postali naši eminentni umetnici. Posle godinu dana provedenih u Šumatovačkoj bio je primljen na Likovnu akademiju. Pošto je Likovna akademija u to vreme bila nosilac progresivnih ideja modernizma u likovnoj umetnosti, a on je težio klasici, Viktor je posle godinu ipo napustio akademiju. Po preporuci, uputio se na Likovnu akademiju u Ljubljani. Tamo je opet upisao prvu godinu i odstudirao svih pet. Bio je skromnog materijalnog stanja, pa da ne bi plaćao stan, na Akademiji su mu dozvolili da spava u učionici. Tako je proveo dve školske godine i na časovima je uvek bio prvi i poslednji. Profesori su mu bili poznati slovenački i jugoslovenski umetnici: France Mihelič, Slavko Pengov, Gabrijel Stupica, Maksim Sedej, Božidar Jakac…
Posle završetka akademije Škrabanj se vratio u rodni Bečej i zaposlio se u školi. U gimnaziji je proveo oko 30 godina predajući likovno obrazovanje a jedno vreme i istoriju muzike. Likovna sekcija u školi je vredno radila i đaci su postizali lepe rezultate. Mnogi učenici su bili izrazito talentovani, pokazivali veće interesovanje za slikarstvo i želeli dopunsku nastavu. Tako je Viktor Škrabanj počeo da daje privatne časove crtanja i slikanja. Za oko dvadeset godina koliko to radi, kroz njegov atelje prošlo je oko stotinu učenika raznih uzrasta. Neki su dolazili neprekidno i po sedam-osam, pa i deset godina. Profesor ih je učio osnovama crtanja i slikanja koji su temelj za dalji napredak. Za njega je prvenstveni značaj imao pedagoški rad gde je učenike podučavao osnovama likovne umetnosti, radu, sistematičnosti i posvećenosti, cenjenju vremena. Njegova škola nije bila koncipirana tako da sprema polaznike za prijemni ispit za akademiju jer su na raznim fakultetima različiti zahtevi i kriterijumi a Škrabanj to nije želeo da prati.
Iako su učenici vrlo često u početku radili u istom maniru kao i on, dobro pripremljeni polako su tražili svoj put. Mnogi su se upisali i sa uspehom završili umetničke fakultete.
Aleksandar Maćašev je diplomirao na Arhitektonskom fakultetetu u Beogradu i dizajner je u Njujorku. Jelena Bulajić je završila Likovnu akademiju u Novom Sadu i master studije na City & Guilds of London Art School a sada je sve više priznata umetnica u Londonu. Tot Kovač Jožef je nastavio školovanje na budimpeštanskoj Likovnoj akademiji i sada je uspešan slikar u Čongradu u Mađarskoj. Snežana Petrović je diplomirala i magistrirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a potom i doktorirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, profesor je grafike na Univerzitetu Edukons u Sremskoj Kamenici. Đerđi Ačaji je završila Likovnu akademiju u Novom Sadu, a sada je profesor u srednjoj umetničkoj školi „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu i vredna slikarka. Bojan Stričević je na diplomskom ispitu na Univerzitetu Edukons u Sremskoj Kamenici i takođe aktivan slikar.
Viktor Škrabanj je organizator i selektor nekoliko likovnih kolonija i učesnik više desetina kolonija u Srbiji i Mađarskoj. Svakog dana je u svom ateljeu i radi jednim ujednačenim tempom. Njegove omiljene tehnike su ulje na platnu i pastel a motivi su ljudske figure ili pejsaži. Ponekad radi i religiozne teme pa je tako naslikao i slike za jednu od katoličkih crkava u Bečeju. Portret mu je najomiljeniji motiv i mnogi mu se obraćaju da im uradi sliku po porudžbini. Tako je Norvežanka Silvija Šereš Sorensen, priznati informatički i softverski stručnjak, poručila svoj portret koji je ostao na univerzitetu u Oksfordu gde je tada bila profesor. Gospođa Silvija je inače poreklom iz susednog mesta Bačko Petrovo Selo. Viktor je završio i nižu muzičku školu pa u trenucima opuštanja uzme violinu i zasvira po notama koje mu uvek stoje spremne na pultu. Supruga Marta je bila profesor violine u nižoj muzičkoj školi. Za svoj predani pedagoški rad tokom niza godina i za afirmaciju Bečeja u drugim mestima u zemlji i inostranstvu profesor Viktor Škrabanj je proglašen za počasnog građanina Bečeja kao prvi dobitnik tog novoustanovljenog priznanja. I pored svakodnevnog i savesnog rada Škrabanj nije stekao neki značajniji imetak ali zato živi mirno i skromno a najveće zadovoljstvo su mu priznanja koja stižu kao zahvalnost od bivših učenika koje je on podržao u njihovom talentu da bi danas postali uspešni slikari ili od onih koji se nisu opredelili za umetnost ali je profesor vaspitno i pedagoški delovao na njih u ranoj mladosti.
Snežana Petrović, doktor likovne umetnosti, docent na predmetu grafika na Akademiji klasičnog slikarstva Univerziteta Edukons u Sremskoj Kamenici.
Posle završene srednje medicinske škole u Novom Sadu, upisala sam stomatologiju na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Ljubav prema crtežu i slici u to vreme je bio samo hobi i neostvarena želja. Saznala sam za Novosadsko likovno udruženje amatera i ubrzo postala njihov član. Uskoro sam uvidela da poziv stomatologa nije ono čime bih želela da se bavim, pa sam ubrzo napustila fakultet i jedan period radila kao stomatološka sestra u ordinaciji. Uporedo sam aktivno učestvovala sa udruženjem na izložbama i likovnim kolonijama i na jednoj od njih upoznala i Viktora Škrabanja. Odlučila sam da pohađam časove u njegovom ateljeu u Bečeju i u tom periodu počela sam da stičem ozbiljnije likovno obrazovanje sa željom da upišem Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Svakog vikenda 1998. i 1999. godine, putovala sam autobusom iz Novog Sada za Bečej. Tokom bombardovanja, kada je u Novom Sadu bilo kritično, dešavalo se i da ostanem da prespavam u njihovoj kući. U njegovom ateljeu stekla sam dobre osnove crteža i slike. Konstantnim vežbanjem sam sve više napredovala tako da sam 1999. godine i primljena na Akademiju umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.
Jelena Bulajić, magistar slikarstva, samostalni umetnik
U gimnaziji u Vrbasu sam bila odlična iz hemije i matematike i roditelji su me pripremali za studije medicine ili farmacije. Ipak, ja sam više volela crtanje. Saznala sam za profesora Škrabanja i sa 16 godina sam počela da dolazim na časove kod njega. Tata me je kolima dovozio jednom nedeljno iz Vrbasa u Bečej. To je trajalo dve godine. Profesor Škrabanj akcenat stavlja na portret i tu sam se zainteresovala za ove motive i to sam dobro uvežbala. I sada veliki deo moga opusa čine hiperrealistički portreti i to gigantskih razmera. Vredelo je što sam dolazila na časove kod profesora Škrabanja jer mi je to omogućilo lak prijem na akademiju a početno znanje koje sam stekla u njegovom ateljeu i sada dolazi do izražaja.
Bivši učenici, a sada akademski slikari
Đerđi Ačaji, profesor crtanja i slikanja i istorije umetnosti u Školi za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu
Iz Bečeja sam, tu sam išla i u školu pa sam od petog razreda osnovne škole počela da dolazim u atelje profesora Škrabanja. Zavolela sam slikarstvo i on mi je pomogao u usmeravanju ka profesiji. Poslednja četiri razreda osmogodišnje škole intezivno sam dolazila u njegov atelje a to se nastavilo i kada sam primljena kao učenica u srednju umetničku školu u kojoj sam sada profesor. Dolazila sam u atelje profesora Škrabanja ukupno devet godina, sve do upisa na Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Kao i većina ostalih, u početku sam radila u sličnom maniru kao i profesor ali posle toliko godina stekne se dobra likovna osnova i iskustvo koje omogućava kreiranje sopstvenog stila.
Tekst i fotografije: Vojin Reljin
