Pradeda poznatog bečejskog slikara Tibora Šipoša davne 1912. godine izrebario je pravo malo remek delo. Antal Joža bio je poljoprivrednik, a rezbarenje je za njega bilo isključivo hobi. O njegovim drvorezbarenjima pisale su i tadašnje lokalne novine, hvaleći umeće „bačvanske brice“.
Želeći da u okrilje svog doma vrati umetnički predmet sentimentalne vrednosti, iz Gradskog muzeja Bečej, gde je čuvan skoro pola veka, Tibor Šipoš ga je uzeo na revers.
– Uvek nas pitaju da li su i naši preci imali žicu za umetnost. Ovo je dokaz da je u mojoj familiji to slučaj, kaže Šipoš.
Crkvici od drveta staroj više od veka, dive se svi koji ovih dana posete dom Šipoševih. Joža je, tvrdi njegov praunuk, začetnik naive u ovim krajevima.
Drvorezbranje Tibora Šipoša, čuvenog bečejskog umetnika i inovatora, po zvanju pravnika, nije naročito privlačilo tokom bogate umetničke karijere. Kako dugo nije izlagao, za poštovaoce svog rada i ljubitelje umetnosti, priprema svojevrsno iznenađe. Ali, kako kaže, o tom, potom. Kako godine prolaze, veli Šipoš, čovek se sve više okreće religiji, pa bi tako i izložba koju priprema mogla da ima taj motiv.
