Javno preduzeće „Toplana“ Bečej planira ove godine izradu i dizajn korisničkog internet portala Toplana (BC2) sa tehničkim održavanjem u vrednosti od 3.200.000 dinara.
U Programu poslovanja JP „Toplana“ Bečej za 2016. godinu navodi se da će pokretanje internet portala finansirati iz sopstvenih sredstava, a taj bi akt, nakon što je povučen sa prošlog zasedanja, trebalo da se nađe u petak 26. februara na dnevnom redu 46. sednice Skupštine opštine Bečej.
Povodom ove, ne male, investicije iz budžeta „Toplane“, tražili smo komentar od direktora Dejana Vukovića koji za portal MojBečej kaže da „nije u pitanju samo sajt“.
-To je korisnički internet portal, nadogradnja na postojeći za računovodstveno – finansijski softver. On bi trebalo da omogući svim našim potrošačima uvid u kartice, uvid u stanje duga salda, rekao je direktor JP „Toplana“.
Vuković dodaje da je portal korak ka boljoj saradnji sa korisnicima jer su žalbe, kako navodi, u poslednje tri godine otkako je na čelu preduzeća, konstantne. Direktor veruje da bi novi korisnički portal trebalo da poboljša naplatu usluga bečejske „Toplane“.
– Žalbe su na stanje duga, na uplate, na obračun kamate… Ovo je samo jedan korak u odnosu prema potrošačima, da im izađemo u susret i da mogu jednostavno unosom svog korisničkog broja da prate stanje na svojim računima u vezi sa potrošnjom energije, objašnjava Vuković.
Na pitanje na osnovu čega je predviđena vrednost izrade i dizajna portala, Vuković kaže da misli da su to službe upoređivale. S druge strane, kako nam je rekao, nije mu poznato da li ovakav sistem postoji kod drugih toplana u Srbiji.
U planu investicija JP „Toplana“ za 2016. godinu predviđena su sledeća ulaganja:
Izrada „Projekta za izvođenje“ za potrebe građena toplane na biomasu, ukupno 12 miliona dinara, 10 miliona iz budžeta opštine i dva miliona iz sopstvenih sredstava,
Automatska regulacija u toplotnim podstanicama sa povezivanjem na postojeći sistem daljinskog nadzora i upravljanja, 2.600.000 dinara iz sopstvenih sredstava,
Izrada i dizajn korisničkog internet portala Toplana B2C sa tehničkim održavanjem, 3.200.000 dinara iz sopstvenih sredstava,
Izrada Plana detaljne regulacije za izradu „Projekta za izvođenje“ za potrebe izgradnje toplane na biomasu 490.000 dinara iz sopstvenih sredstava,
Nabavka putničkog vozila na lizing, 900.000 dinara u 2016. godini iz sopstvenih sredstava
Toplana na biomasu spas za bečejsko javno preduzeće
Na pitanje zašto je sa prošlog zasedanja skupštine opštine povučen predlog poslovanja bečejske „Toplane“ direktor tog preduzeća kaže da je izostavljeno iznos za PDV za izradu projekta za postrojenje na biomasu.
Projekat, koji treba ove godine da se završi, finansiraće opština Bečej u iznosu od 10.000.000 dinara, a iznos za PDV, 2.000.000 dinara, platiće JP „Toplana“ iz sopstvenih sredstava.
– To je budućnost i uslov za opstanak „Toplane“. Radi se o kompletnoj modernizaciji postrojenja i distributivne mreže. Bez toga neće još dugo ići ovako, zaključuje Dejan Vuković.
Iz nemačke razvojne banke KFV najavili su posetu Bečeju u martu i to povodom izgradnje postrojenja na geotermalnu energiju.
Podsetimo, Studija izvodljivosti pokazala je spremnost za korišćenje i povezivanje postojeće bušotine na aktuelni daljinski sistem grejanja. Ideja je da umesto gas, kao energent, bečejska toplana koristi obnovljive izvore energije, da se iskoriste mogućnosti koje priroda pruža, biomasa i geotermalna energija.
Vuković dodaje da će se u narednom periodu odlučiti da li će izgradnja novog postrojenja biti finansirana iz kredita ili će se formirati javno – privatno partnerstvo. Ta je odluka, kako je naveo, na osnivaču, odnosno opštini Bečej.
Za tri godine 62 dana u blokadi
„Toplana“ Bečej u blokadi je od 26. januara ove godine. Ukupan iznos blokade je 6.125.080 dinara, a u protekle tri godine, koliko može da se vidi na sajtu Narodne banke Srbije, nelikvidna je, uključujući danas, 62 dana.
Dodajmo da je na sistem daljinskog grejanja JP „Toplana“ Bečej priključeno 1.106 kupaca, od toga 1.027 su kupci iz kategorije domaćinstva, a preostali deo iz kategorije poslovnih i budžetskih korisnika.
Pa daaaaa, sajt za 25000 evra 😀
Što se naslova tiče, u fokusu je potpuno pogrešna stvar. Lepo čovek reče da se radi informacioni sistem čijem će deliću moći da se pristupi preko interneta. Sam server, koji pretpostavljam, nemaju, neka bezobraznija internet konekcija, već koštaju dosta, a gde je izrada informacionog sistema (sistem koji je koristio PIK Bečej je koštao više od 100.000 evra, a nikada nije završen i nije mu se moglo pristupiti van interne mreže), organizacija zaštite podataka… Mene drugo nešto ovde zanima! Kada se implementiraju sistemi automatskog i daljinskog upravljanja i nadzora podstanica, koliko to otkaza uključuje da bi se smanjili troškovi preduzeća?
Takav sajt moze kostati do pet hiljada eura 😀 Sa sve angular/ember + neki api kao backend. Ovo je next level pranje para.